Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву наводи, да су судије Јасмина Ташковић, која је учествовала у доношењу првостепеног решења и судије Зоран Петровић и Јасминка Велисављевић, које су учествовале у доношењу другостепеног решења у поновљеном поступку одлучивања по захтеву за понављање кривичног поступка окончаног правноснажном пресудом Основног суда у Јагодини К број 145/14 од 06.04.2015. године, морале бити изузете од поступања, јер су претходно, већ једанпут учествовале у доношењу првостепеног односно другостепеног решења по захтеву за понављање тог кривичног поступка, која су укинута и предмет враћен првостепеном суду на поново одлучивање.

Одредбом члана 474. став 2. ЗКП, прописано је да приликом одлучивања о захтеву за понављање кривичног поступка, члан већа неће бити судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку, док је одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, прописано да ће судија бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком...

Из списа предмета произилази да је решење Основног суда у Јагодини К 145/4 – Кв 199/19 од 03.07.2019. године којим је одбачен захтев за понављање кривичног поступка браниоца окривљеног АА који је окончан правноснажном пресудом Основног суда у Јагодини К број 145/14 од 06.04.2015. године донето у већу састављеном од судије Барбаре Јовановић, председника већа и судија Предрага Ставрића и Јасмине Ташковић, а да је решење Вишег суда у Јагодини Кж2 150/19 од 20.08.2019. године, којим је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног АА изјављена против решења Основог суда у Јагодини Кв број 199/19 од 03.07.2019. године донето у већу састављеном од судија Зорана Петровића, као председника већа, Ангелине Матић и Јасминке Велисављевић као чланова већа. Наведена решења су пресудом Врховног касационог суда Кзз 1066/20 од 27.10.2020. године укинута, и предмет је враћен Основном суду у Јагодини на поновно одлучивање.

Након укидања наведених решења, у поновном поступку, решење Основног суда у Јагодини Кв број 379/20 од 23.12.2020. године донето је у већу састављеном од судија Жарка Милановића, као председника већа и судија Горице Милошевић и Јасминке Ташковић, као чланова већа, а решење Вишег суда у Јагодини Кж2 20/21 од 29.01.2021. године донето је у већу састављеном од председника суда Драгана Јанићијевића, као председника већа, и судија Зорана Петровића и Јасминке Велисављевић, као чланова већа.

По налажењу Врховног касационог суда околност да су судије Јасминка Ташковић, у првостепеном поступку, и судије Зоран Петровић и Јасминка Велисављевић у другостепеном поступку, у којима се првобитно одлучивало о захтеву за понављање поступка окривљеног АА који је окончан правноснажном пресудом Основног суда у Јагодини К број 144/14 од 06.04.2015. године, не представља разлог у смислу члана 37. став 1. тачка 4) у вези члана 474. став 2. ЗКП, због кога ове судије, након укидања тих решења, у поновљеном поступку одлучивања о захтеву за понављање кривичног поступка не би могле учествовати у доношењу првостепеног, односно другостепеног решења.

Претходно учествовање судија у доношењу решења о захтеву за понављање кривичног поступка, не представља учествовање у доношењу мериторне одлуке о оптужби, већ одлучивање о поднетом ванредном правном леку који је изјављен против правноснажне пресуде, због чега наведено не представља разлог за обавезно изузеће од поступања у поновном поступку у коме се одлучује о истом захтеву за понављање кривичног поступка.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је нашао да побијаним решењима није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП на коју се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, којима се оспорава утврђено чињенично стање у побијаним решењима, јер то не представља разлог због кога окривљени и његов бранилац могу поднети овај ванредни правни лек.

Из изнетих разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић