.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 880/2018
26.09.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела силовање из члана 178. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Милана Јанковића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици К 12/16 од 05.09.2017. године и 2Кв 190/18 од 05.04.2018. године, у седници већа одржаној дана 26.09.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Милана Јанковића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици К 12/16 од 05.09.2017. године и 2Кв 190/18 од 05.04.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Сремској Митровици К 12/16 од 05.09.2017. године, адвокату Милану Јанковићу досуђени су трошкови кривичног поступка у износу од 620.250,00 динара, за одбрану по службеној дужности окривљеног АА, а одбијен је захтев овог браниоца за износ од 22.500,00 динара као неоснован и наложено да се наведени износ исплати на рачун адвоката Милана Јанковића у року од 60 дана.
Решењем Вишег суда у Сремској Митровици 2Кв 190/18 од 05.04.2018. године, одбијена је као неоснована жалба адв. Милана Јанковића изјављена против решења о трошковима Вишег суда у Сремској Митровици К 12/16 од 05.09.2017. године и одбијен захтев истог браниоца за накнаду трошкова за састав жалбе као неоснован.
Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљеног АА, адв. Милан Јанковић, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев у смислу навода истог.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је у ставу 2. истог члана предвиђено да Републички јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости како на штету, тако и у корист окривљеног, а у ставу 3. истог члана је прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Сходно цитираним законским одредбама, бранилац окривљеног, спада у круг лица овлашћених за подношење захтева за заштиту законитости, али искључиво када захтев подноси у корист окривљеног, односно у име и за рачун окривљеног.
Како је у конкретном случају, бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адв. Милан Јанковић, захтев за заштиту законитости поднео у погледу сопствених трошкова које је имао као адвокат, то јест како је предметни захтев поднет искључиво у своје име и за свој рачун а не у име и за рачун окривљеног, то се по налажењу овог суда, исти не може сматрати лицем овлашћеним за подношење предметног захтева у смислу члана 483. ЗКП, због чега је Врховни касациони суд захтев одбацио као недозвољен.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Мила Ристић, с.р. Невенка Важић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
