Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног И.М. – адвокат С.И., на основу члана 485. ЗКП, не наводећи законски основ, с тим што из образложења захтева произилази да је захтев поднет због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, те због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за кривично дело преваре из члана 208. став 1. КЗ, и одлучити да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Врховни касациони суд је у седници већа, одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члан 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП.

У конкретном случају, бранилац окривљеног, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, истиче да је у току поступка учињено низ повреда одредаба кривичног поступка, због чега су побијане одлуке нејасне и неразумљиве, противречне себи и разлозима, да нижестепени судови нису изнели довољне разлоге о одлучним чињеницама, дакле указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. и из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, односне на разлоге због којих у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљенима и њиховим браниоцима.

Поред тога, из садржине захтева за заштиту законитости произилази да је захтев поднет и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, истицањем да је суд био у обавези да у току поступка провери наводе одбране окривљеног и да саслуша све предложене сведоке, а посебно радника шпедиције Н.С. на околности царињења возила. Надаље, у захтеву се истиче да тужилац није понудио доказе за основаност оптужбе, да нема података о томе од кога је одузето возило и против кога је вођен поступак за царински прекршај, нити да ли је вођен поступак у односу на власника возила, те да оштећени Т.Ђ. ниједним доказом изведеним у току поступка није потврдио на који начин је дошао до спорног возила, нити да ли је возило уопште његово, дакле, указује се на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, што такође не представља разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту окривљеног и њиховим браниоцима.

Како, дакле, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости само формално означава повреду закона из члана 485. ЗКП, због које подношење захтева дозвољено, али суштински указује на недозвољене разлоге за подношење захтева, односно разлоге који нису таксативно набројани одредбом члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног И.М. одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                            Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                       Невенка Важић, с.р.