Врховни касациони суд је у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљених Републичком јавном тужиоцу и на седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доноошење одлуке, размотрио списе предмета са пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода у захтеву, нашао:

Указујући на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљених АА и ББ, у захтеву за заштиту законитости истиче да је чланом 2. став 2. Уредбе о роковима у судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15.03.2020. године, прописано да у кривичним поступцима престају да теку рокови за изјављивање жалбе на одлуке којима се поступак окончава, а основни суд је у време рока за жалбу који је престао тећи 15.03.2020. године и самим тим уместо 17.03.2020. године био продужен на још три дана након завршеног ванредног стања, проследио предмет Вишем суду који је донео одлуку, из чега произлази да је предмет преурањено послат на одлучивање у виши суд и да је другостепени суд одлуку преурањено донео, а како је апсолутна застарелост у наведеном предмету наступила дана 20.03.2020. године имајући у виду да је предметно кривично дело извршено 20.03.2014. године, то је виши суд само могао донети решење о обустављању поступка услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљених Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, имајући у виду време извршења предметног кривичног дела из члана 203. став 1. КЗ – 20.03.2014. године и казну прописану за исто – казна затвора до три године, то би апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљених наступила протеком 20.03.2020. године у смислу одредби члана 103. став 5. и члана 104. тачка 6) КЗ, дакле, после доношења другостепене пресуде Вишег суда у Шапцу Кж1 87/20 од 19.03.2020. године чијим доношењем је овај кривични поступак правноснажно окончан.

Надаље, дана 15.03.2020. године донета је одлука о проглашењу ванредног стања, објављена у „Сл. гласнику РС“, бр.29/2020, којом се проглашава ванредно стање на територији Републике Србије, а која је ступила на снагу даном објављивања у „Сл. гласнику РС“.

Ставом 2. члана 2. Уредбе о роковима у судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15.03.2020. године, која је објављена у „Сл. гласнику РС“, бр.38 од 20.03.2020. године, прописано је, између осталог, да у кривичном поступку рокови за изјављивање жалби на одлуке којима се поступак окончава, као и за изјављивање ванредних правних лекова, престају тећи за време ванредног стања проглашеног 15.03.2020. године.

По налажењу овога суда, из цитиране одредбе Уредбе о роковима у судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15. марта 2020. године, произлази да су у време трајања ванредног стања престали да теку само рокови за изјављивање правних лекова, али не и рокови за одлучивање другостепеног суда о већ изјављеним правним лековима, односно жалбама.

Следствено изнетом, Врховни касациони суд налази да се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ неосновано указује да су побијане правноснажне пресуде донете уз учињену битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                    Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                   Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић