Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу КЖ3 8/18 од 11.04.2018. године у ставу I изреке делимично су усвојене као основане жалбе окривљеног АА и његовог браниоца - адвоката Зорана Стељића, а поводом тих жалби и по службеној дужности, преиначена је пресуда Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 1136/17 од 11.12.2017. године у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу противправне радње окривљеног под тачкама 1. и 2. изреке те пресуде, за које је оглашен кривим, правно квалификовао као продужено кривично дело превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ, те окривљеном применом чланова 56. тачка 3) и 57. КЗ за то кривично дело утврдио казну затвора у трајању од 10 месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је оглашен кривим том пресудом под тачком 3. изреке, утврдио казну затвора у трајању од 3 месеца, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и истовремено одредио да ће окривљени исту издржавати у просторијама у којима станује, са електронским надзором, а које просторије не сме напуштати осим у случајевима прописаним Законом о извршењу кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује суд ће одредити да остатак казне издржи у Заводу за извршење казне затвора. У ставу II изреке пресуде одбијене су као неосноване у целости жалба Основног јавног тужиоца у Аранђеловцу и у преосталом делу жалбе окривљеног АА и његовог браниоца - адвоката Зорана Стељића, па је другостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена. У ставу III изреке пресуде одређено је да у осталом делу другостепена пресуда остаје неизмењена.

Бранилац окривљеног АА - адвокат Зоран Стељић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 1136/17 од 11.12.2017. године и КЖ3 8/18 од 11.04.2018. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, те преиначи правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 1136/17 од 11.12.2017. године и КЖ3 8/18 од 11.04.2018. године, тако што ће окривљеног АА на основу члана 423. тачка 1) ЗКП ослободити од оптужбе да је извршио продужено кривично дело превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ или да наведене правноснажне пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, бранилац окривљеног АА у захтеву истиче да је Апелациони суд у Крагујевцу другостепеном пресудом и пресудом донетом у трећем степену повредио одредбу члана 453. ЗКП, из разлога јер је у поновљеном поступку, након делимичног укидања раније првостепене пресуде, окривљеног другостепеном пресудом КЖ1 1136/17 од 11.12.2017. године огласио кривим за два нова кривична дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. КЗ (која су пресудом КЖ3 8/18 од 11.04.2018. године правно квалификована као продужено кривично дело превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 61. КЗ), а која кривична дела су окривљеном (поред до тада постојећих кривичних дела) стављена на терет измењеном оптужбом јавног тужиоца након делимичног укидања раније првостепене пресуде. Како у поновљеном поступку суд, сходно члану 462. став 1. ЗКП, као основ за суђење може узети само ранију оптужбу, односно ако је првостепена пресуда делимично укинута само онај део оптужбе који се односи на укинути део пресуде, при чему се оптужба не може мењати на штету окривљеног, односно не може се сходно члану 410. став 1. ЗКП проширивати на нова кривична дела за која је у конкретном случају јавни тужилац знао и пре подношења оптужног акта, то је, по ставу браниоца окривљеног, Апелациони суд у Крагујевцу изменио пресуду на штету окривљеног.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Исти наводи браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Стељића о битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП били су предмет разматрања Апелационог суда у Крагујевцу који је у овом кривичном поступку поступао у трећем степену по жалбама изјављеним против другостепене пресуде Апелационог суда у Крагујевцу КЖ1 1136/17 од 11.12.2017. године. Апелациони суд у Крагујевцу као суд трећег степена је ове наводе оценио неоснованим и о томе на странама 4, 5 и 6 пресуде донете у трећем степену КЖ3 8/18 од 11.04.2018. године изнео аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

И по оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају се не ради о преиначењу на штету окривљеног, из разлога јер се не може рећи да је нешто пресуђено теже и горе, када раније није било пресуђено никако. Наиме, у ситуацији када на главном претресу, до кога је дошло после делимичног укидања раније првостепене пресуде, јавни тужилац прошири оптужбу и на друга кривична дела окривљеног која су откривена у току новог главног претреса, то суд оглашавањем кривим окривљеног и за та кривична дела у поновљеном поступку не крши забрану преиначења на штету окривљеног предвиђену одредбом члана 453. ЗКП. Следствено наведеном, неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је Апелациони суд у Крагујевцу учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Зорана Стељића, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                        Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                             Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић