Тужилац је поднео тужбу са захтевом за исплату законске затезне камате на сваки досуђени дневни износ судских пенала у износу од 100.000,00 динара и то од дана доспећа сваког појединачног дневног износа судских пенала у наведеној висини, до исплате.

По претходном испитивању тужбе, првостепени суд је нашао да тужба са овако постављеним тужбеним захтевом није дозвољена и да су недостаци које тужба има неотклоњиви. Првостепени суд је одбацио тужбу из разлога што тужба са тужбеним захтевом за исплату законске затезне камате на неисплаћени главни дуг није дозвољена, имајући у виду да законска затезна камата представља споредно потраживање које прати судбину главног потраживања (главног дуга), те иста није самостално утужива све док главни дуг није плаћен.

Другостепени суд прихвата закључак првостепеног суда да је затезна камата у смислу члана 295. Закона о облигационим односима споредно потраживање, које прати судбину главног дуга, док главни дуг није плаћен, а да тек у ситуацији када је главни дуг плаћен у доцњи, тада се доспеле, а неисплаћене затезне камате на тај износ главног дуга могу обрачунати и утужити као самостално, утуживо потраживање према одредби члана 279. Закона о облигационим односима. Из наведених разлога другостепени суд одбија жалбу тужиоца, као неосновану и потврђује првостепено решење којим је одбачена тужба.

Ревидент не прихвата изнето становиште другостепеног суда и сматра да Закон о облигационим односима не искључује могућност судске заштите права на исплату камате у случају доцње дужника у испуњењу новчаног потраживања – када то потраживање није у целости наплаћено. Сматра да не постоји ниједан разлог да се тужба одбаци, као недозвољена, те да је другостепени суд погрешно применио материјално право.

Ревизија тужиоца није основана. Правилно је другостепени суд одлучио када је одбио жалбу тужиоца, као неосновану и потврдио првостепено решење којим је одбачена тужба.

У складу са Законом о облигационим односима „ЗОО” дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главног дуга, и законску затезну камату – члан 277. став 1. Затезна камата представља вид санкције за закашњење у испуњењу новчане облигације и суштински представља обавезу дужника да плати накнаду повериоцу за коришћење новца повериоца након доспећа дуга. Иста тече све док постоји главна обавеза. Иако представља акцесорно право које прати главно потраживање, она се не гаси измирењем главнице дуга, односно не може да нестане, већ постаје самостално потраживање и може се посебно утужити као тзв. “углавничена камата” (осим у случају истицања застаре главне обавезе, када постаје природна облигација која не може да се наплати принудним путем). Да би затезна камата могла да буде самостално утужива, потребно је да је пре тога главница дуга за који се камата везује измирена у целости. Дакле, уколико главница дуга није измирена у целости, а поверилац исте поднесе тужбу ради наплате само затезне камате, таква тужба је недозвољена. Разлог за то је акцесорност затезне камате која, процесно гледано, прати судбину главног потраживања, те стога није дозвољено да затезна камата, као акцесорно право, буде самостално утужена. Тек у ситуацији када дужник измири главницу дуга, али не измири затезну камату обрачунату на главницу дуга, затезна камата прелази из акцесорног права у главно потраживање (јер се тачно зна почетак и крај њеног обрачуна), главничи се и може да буде самостално утужива. Стога, из наведених разлога, правилно је другостепени суд одбио жалбу тужиоца, те потврдио првостепено решење којим је одбачена тужба тужиоца, као недозвољена.

Имајући у виду да не постоје разлози због којих јер ревизија изјављена, нити разлози на које ревизијски суд пази по службеној дужности, Врховни суд је применом одредбе члана 414. став 1. и члана 420. Закона о парничном поступку донео одлуку као у ставу првом изреке.

На основу овлашћења из члана 165. став 1. Закона о парничном поступку одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова у вези са поднетим одговором на ревизију као у ставу другом изреке ове одлуке, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења парнице у смислу члана 154. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић