Тужилац је поднео одговор на ревизију туженог.

Врховни касациони суд је испитао разлоге за посебну ревизију које наводи тужени, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр 72/2011 ... 18/20), којом је прописано да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење (посебна ревизија) и одлучио да дозволи посебну ревизију туженог, ради уједначавања судске праксе. О дозвољености ревизије је Врховни касациони суд одлучио по одредби члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду по одредбама члана 408. Закона о парничном поступку и закључио да је ревизија основана.

Према стању у списима предмета, првостепеном пресудом је одржано у целини на снази решење о извршењу на основу веродостојне исправе које је исти суд донео под ИИв 142/19 од 04.02.2019. године, којим је дозвољено извршење које је предложио тужилац, на основу веродостојне исправе – рачуна којима је тужилац задужио туженог „Алфа“ ДОО Јагодина, у укупном износу од 557.478,24 динара са законском затезном каматом почев од доспелости па до исплате и одмерени трошкови извршног поступка у износу од 78.696,00 динара. Пресуда је донета на основу чињеничног стања које је утврдио првостепени суд, према коме су парничне странке биле у пословном и правном односу по основу купопродаје робе, тужилац као продавац а тужени као купац, да је тужени примио робу а није платио цену. Висину потраживања из тужбеног захтева је суд утврдио из рачуна за отпремнице и извода отворених ставки на дан 30.11.2018. године. Према разлозима првостепене пресуде тужени није доказао да је у целости измирио потраживање према тужиоцу на име преузете робе по спорним рачунима.

Другостепени суд је потврдио првостепену пресуду у односу на туженог „Alfa“ ДОО Јагодина - у стечају, јер је након доношења првостепене пресуде дошло до прекида поступка услед отварања стечаја над туженим 20.05.2020. године, па је поступак настављен у односу на „Аlfа“ ДОО Јагодина - у стечају решењем Привредног суда у Крагујевцу П 568/19 од 05.01.2021. године. Према садржини образложења другостепене пресуде, тужилац је поднеском од 17.08.2020. године, којим је предложио наставак поступка, поставио утврђујући тужбени захтев. Поднеском од 06.10.2020. године, тужени изјавио да је потраживање које је предмет овог спора у целости признао тужиоцу у стечајном поступку. Како је тужени доставио поднесак 19.01.2021. године, са истим наводима, другостепени суд је списе предмета вратио првостепеном суду да би наложио тужиоцу да се изјасни да ли и даље остаје код прецизираног тужбеног захтева, с обзиром на то да му је потраживање признато у поступку стечаја над туженим. Саме наводе поднеска од 19.01.2021. године, којима је тужени допуњавао жалбу, другостепени суд није ценио јер је тај поднесак неблаговремен, поднет по истеку рока за жалбу против првостепене пресуде. Код таквог стања ствари другостепени суд је одбио жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду с озбиром да до закључења главне расправе пред првостепеним судом тужени није доказао да је платио неки од утужених рачуна, односно да је предметно потраживања престало на неки од законом дозвољених начина. Одлуку је засновао на одредбама члана 262. став 1. и 17. Закона о облигационим односима.

Основано се у ревизији тужени позива на другачију судску праксу изражену у правноснажним пресудама и пресудама Врховног касационог суда, а и на погрешну примену материјалног права од стране другостепеног суда код одлучивања обавезујућом пресудом о обавези туженог у стечају да испуни потраживање тужиоца које је настало пре отварања стечајног поступка над туженим, и које потраживање је признато у стечајном поступку. Према одредбама Закона о стечају, стечајни повериоци своја потраживања према стечајном дужнику остварују само у стечајном поступку (члан 80. став 1.). За необезбеђена потраживања у стечајном поступку, обрачунавање камате престаје даном отварања стечајног поступка (члан 85. став 1.). У тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника (члан 88.). Тако је и у овој парници прекинут поступак, што је констатовано решењем првостепеног суда 3П 568/2019 од 01.07.2020. године. Поступак је настављен у односу на привредно друштво у стечају. Међутим, парнични поступак у коме је стечајни дужник тужени наставља се ако је тужилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања и ако је на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања, те тужилац као стечајни или разлучни поверилац закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања, и тужилац као стечајни или разлучни поверилац предложио наставак прекинутог поступка у року од 8 дана од пријема закључка стечајног судије (члан 90.). Ако нису испуњени ти услови, парнични суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка (члан 91. став 1.). У конкретној парници је настављен поступак, након што је тужилац тужбени захтев поставио као утврђујући у односу на предметно потраживање. Међутим, према садржини образложења другостепене пресуде произилази да је потраживање тужиоца признато у стечајном поступку, што доводи у питање да ли тужилац, уколико му је у целости признато потраживање у стечајном поступку, има основ да и даље води парнични поступак. Посебно, поступак се може водити ради утврђивања оспореног потраживања, не и ради обавезивања туженог у стечају на испуњење новчаног потраживања тужиоца, насталог пре отварања стечаја, чиме би тужилац као поверилац био доведен у повољнији положај у односу на друге стечајне повериоце, противно одредби Закона о стечају из члана 80. став 1. да стечајни поверилац своја потраживања према стечајном дужнику остварују само у стечајном поступку.

То су разлози због којих је другостепена пресуда укинута и предмет је враћен другостепеном суду да према стању у списима предмета и наводима парничних странака испита да ли тужилац и даље има основ да води парнични поступак, и то ради обавезивања туженог у стечају на исплату, што је предмет укинуте другостепене одлуке.

Одлука је донета по одредби члана 416. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић