Прев 232/2020 3.19.1.25.1.4; 3.1.2.4.2; споразум о питањима сукцесије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прев 232/2020
22.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш, др Илије Зиндовића и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиоца ДП „Борели" Сомбор - у стечају, чији је пуномоћник Горица Марков, адвокат у ..., против тужених: 1. ДД „АА" ..., Република ..., ул. ..., и 2. ББ из ..., ул. ..., чији је пуномоћник Александар Будалић, адвокат у ..., ради утврђења ништавости уговора, вредност предмета спора 600.000,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3055/19 од 06.11.2019. године, у седници већа одржаној дана 22.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3055/19 од 06.11.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3055/19 од 06.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног суда Сомбору П 3/18 од 16.10.2018. године, у ставу I изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца према туженима којим је тражио да се утврди да је ништав и да не производи правно дејство уговор о купопродаји непокретности - шестособног стана у ..., улица ..., површине 229 м2 уписан у листу непокретности ... КО ..., као посебан део зграде изграђене на парцели бр. ..., означена на кат. парцели број ... КО .... У ставу II изреке обавезан је тужилац да плати трошкове парничног поступка ББ у износу од 10.500,00 динара.

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 3055/19 од 06.11.2019. године одбијена је као неосновна жалба тужиоца и потврђена је наведена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде тужилац је изјавио благовремену ревизију позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку. Ревизију изјављује због погрешне примене материјалног права.

Према oдредби чланa 404. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од 5 судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије изјављене на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, као ни разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Побијаном другостепеном одлуком правноснажно је одлучено о захтеву тужиоца за утврђење ништавости уговора закљученог између тужених чији је предмет купопродаја непокретности – шестособног стана у ... у ул. ..., ближе опредељеног у изреци. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. Ревизијски наводи тужиоца не представљају правно релевантни основ за изјављивање посебне ревизије из те законске одредбе. Нема потребе за новим тумачењем материјално правних одредби Уредбе о привременој забрани располагања одређеним непокретностима, покретним стварима и правима, Уредбе о заштити имовине делова предузећа чије је седиште на територији бивших република СФРЈ, нити Закона о потврђивању Споразума о питањима сукцесије („Сл. Лист РС“, бр. 6/02) поводом примене правила о реципроцитету и поводом одлучивања у овој парници, у ситуацији када је спорна непокретност била средство у имовини дела ДП „АА“ са седиштем у Републици ..., а не организационог дела тог предузећа у Републици Србији од ког је настао тужилац, те је тужени ДД „АА“ ...и био у јавним књигама уписан власник стана. Такође, нема потребе ни за уједначавањем судске праксе у истим или сличним чињенично правним ситуацијама. Судска одлука на коју се ревизијом указује није заснована на истом или сличном чињеничном-правној ситуацији у погледу могућности примене Уредбе о привременој забрани располагања одређеним непокретностима, покретним стварима и правима, због чега није релевантна у поступку одучивања о посебној ревизији тужиоца.

Зато је на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у првом ставу изреке овог решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11... 18/2020) и нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Према одредби члана 485. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11...18/20) ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне одлуке не прелази динарску противвредност од 100.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужилац је тужбу поднео 14.08.2008. године. Вредност предмета спора у делу другостепене одлуке која се побија ревизијом туженог износи 600.000,00 динара што у тренутку подношења тужбе представља износ од 7.752,84 ЕУР на дан подношења тужбе. Првостепена пресуда је донета 16.10.2018. године, а другостепена пресуда је донета дана 06.11.2019. године. Ревизију је тужилац преко пуномоћника изјавио 18.12.2019. године.

У конкретном случају вредност предмета спора правноснажне другостепене одлуке која се побија ревизијом је испод законом прописаног ревизијског цензуса, јер не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. То су разлози због који ревизија тужиоца у конкретном случају није дозвољена.

Из наведених разлога је применом одредбе члана 413. у вези са одредбом члана 485. Закона о парничном поступку одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић