Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца PRIVATNO PROIZVODNO TRGOVINSKO PREDUZEĆE FRIEND TEHNO ДОО Врање, чији је пуномоћник Вук Николић, адвокат у ..., против туженог „ BANKA INTESA“ АД Београд, чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат у ..., ради утврђивања и стицања без основа, вредност предмета спора 25.000,00 динара, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3917/19 од 14.05.2020. године, у седници већа одржаној дана 24.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија туженог изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3917/19 од 14.05.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 3917/19 од 14.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног суда у Београду П 936/2019 од 15.05.2019. године ставом првим изреке, усвојен тужбени захтев тужиоца те утврђено да је ништава и да не производи правно дејство одредба члана 5. Уговора о револвинг кредиту, кредитна партија ... закљученог дана 26.10.2009. године између тужиоца и туженог у делу који се односи на право банке да задржи износ од 0,5% од износа одобреног кредита, а на име трошкова обраде кредита. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу исплати износ од 10.941,00 динара, са законском затезном каматом почев од 26.10.2009. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу плати трошкове парничног поступка у износу од 22.528,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 3917/19 од 14.05.2020. године одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде тужени је изјавио посебну ревизију због погрешне примене материјалног правa, а ради уједначавања судске праксе.

Према члану 404. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе, ревизијски суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови да би се дозволило одлучивање о посебној ревизији туженог. Побијана пресуда не одступа од правног става о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеног на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 22.05.2018. године. Према том правном схватању, износ трошкова које банка обрачунава приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава клијенту у току реализације кредита, могу бити посебно исказани у уговору о кредиту као обавеза корисника кредита, у процентуалном износу или у апсолутној вредности, али услов је да морају бити наведени у понуди банке тако јасно и недвосмислено да корисник кредита ниједног тренутка не буде доведен у заблуду о којим трошковима је реч и могу бити наплаћени кориснику кредита само једном. Тужени, на коме је био терет доказивања, није пружио доказ да је приликом закључења уговора са тужиоцем поступио на напред описани начин. Такође, у конкретном случају нема потребе за разматрањем правног питања од општег интереса или правног питања у интересу грађана, као ни потеребе за новим тумачењем права.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредаба члана 410. у вези са чланом 479. став 6. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 18/20) и одлучио да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се не може изјавити.

Према одредби члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена. Одредбом члана 480. став 2. Закона прописано је да, ако у одредбама ове главе није другачије прописано, у поступку у привредним споровима сходно се примењују остале одредбе овог закона. У привредним споровима, спорови мале вредности, по члану 487. став 1. Закона о парничном поступку су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета дана 19.02.2019. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 25.000,00 динара. Како се ради о спору мале вредности ревизија туженог није дозвољена.

На основу изложеног и члана 413. Закона о парничном поступку, ревизијски суд је ревизију одбацио као недозвољену.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић