Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Бранка Станића, Гордане Ајншпилер-Поповић Звездане Лутовац, и Јелене Боровац, чланова већа, у спору по тужби тужиоца Привредно друштво за производњу, трговину, саобраћај, туризам, угоститељство и посредничке услуге “AA” из ..., кога заступа Биљана Јовановић, адвокат из ..., против туженог “ББ“ из ..., Огранак страног правног лица ВВ, ..., кога заступа пуномоћник Душан Чкоњевић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж бр.4682/16 од 21.06.2017.године, у седници већа одржаној дана 08.03.2018.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж бр.4682/16 од 21.06.2017. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж бр.4682/16 од 21.06.2017.године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда Пж бр.4682/16 од 21.06.2017. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена је првостепена пресуда Привредног суда у Београду П бр.6279/15 од 12.05.2016. године којом је укинуто решење о извршењу тога суда Ив бр 6866/15 од 29.09.2015. године у обавезујућем делу, одбијен тужбени захтев за исплату износа од 100.000,00 динара и обавезан тужилац да туженом накнади трошкове поступка.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ...55/14) због потребе да се уједначи судска пракса. Позвао се на првостепене пресуде у којима је у истој чињенично правној ситуацији усвојен тужбени захтев.

По члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији умешача, јер у конкретном случају нису испуњени услови за примену одредбе чл. 404. ЗПП. Није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Првостепене пресуде на које се позива ревидент не могу бити параметар за утврђивање другачије судске праксе. Ово нарочито имајући у виду да одлучивање судова у предметном спору не одступа од правног става Грађанског оделења Врховног касационог суда СПП 34/2013 од 13.05.2014.године да се захтев за исплату накнаде за кашњење у испуњењу новчане обавезе по Закону о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама може поднети у предлогу за извршење неизмирене новчане обавезе.

Са изнетих разлога на основу члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу један изреке овог решења.

Тужба је у предметном спору поднета 24.09.2015. године као предлог за извршење ради наплате 100.000,00 динара на име накнаде за кашњење у измирењу новчаних обавеза туженог према тужиоцу по 5 фактура. Наведени износ је противвредност 833 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Одредба чл. 487. ст. 1. ЗПП прописује да су у привредним споровима спорови мале вредности они у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 30.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. По одредби члана 479. ст. 6. ЗПП ревизија у споровима мале вредности није дозвољена.

На основу изложеног и члана 413. ЗПП, ревизијски суд је ревизију тужиоца одбацио као недозвољену.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић