Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11...10/23 – др. закон) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије, сходно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије, изјављене на основу цитиране законске одредбе, Врховни суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, као ни разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Побијаном другостепеном одлуком правноснажно је одлучено о захтеву тужиоца поводом дуга туженог из уговорног односа, који има правну природу уговора о продаји робе, са припадајућом каматом, према достављеном рачуну и у складу са налазом и мишљењем судског вештака економско - финансијске и графолошке струке. Правноснажно је одлучено и о накнади за кашњење у испуњавању новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. Ревизијски наводи туженог о недостатку пасивне легитимације, о томе у ком својству је законски заступник туженог потписао предметну фактуру и књижењу и попису предметног багера, своде се на погрешну оцену доказа и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, па нису релевантни и не представљају разлог за изјављивање посебне ревизије. Такође, посебном ревизијом се не указује на постојање различитих судских одлука или неуједначености судске праксе поводом поступака у истим, или сличним чињенично - правним ситуацијама.

Зато је на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку одлучено као у првом ставу изреке овог решења.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. у вези са чланом 479. став 6. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС 72/11...10/23 – др. закон) и нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Одредбом члана 480. став 2. Закона о парничном поступку прописано је да ако у одредбама ове главе није другачије прoписано у поступку у привредним споровима сходно се примењују остале одредбе овог закона. Према одредби чл. 479. став 6. Закона о парничном поступку, у споровима мале вредности против другостепене одлуке није дозвољена ревизија.

Према одредби члана 487. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11...10/23 – др. закон) у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужилац је у предлогу за извршење од 16.11.2021. године, који се сада сматра тужбом, означио вредност предмета спора која не прелази динарску противредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије.

У конкретном случају ради се о привредном спору мале вредности из одредбе члана 487. Закона о парничном поступку. Зато изјављена ревизија сходно одредби члана 479. став 6. Закона није дозвољена.

Из наведених разлога је применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као у другом ставу изреке решења.

Председник већа - судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић