Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 569/2025
14.05.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Ђурица, Јасминке Обућина, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиоца Стечајна маса „Форум визија“ АД у стечају, Београд, Рипањ, чији је пуномоћник Драгиша Околишанов, адвокат из ..., против туженог Предузеће за производњу, трговину и услуге „Union Clean“ ДОО Београд, чији је пуномоћник Владимир Добрић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2661/24 од 29.05.2025. године, у седници одржаној дана 14.05.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2661/24 од 29.05.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 2661/24 од 29.05.2025. године, потврђена је пресуда Привредног суда у Београду П 655/2019 од 19.06.2019. године, исправљена решењем П 655/2019 од 01.07.2019. године, којом је дозвољено преиначење тужбе учињено поднеском тужиоца од 18.04.2019. године и на рочишту од 19.06.2019. године и делимично усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезан тужени да се са свим лицима и својим стварима исели из свих објеката који се налазе на адреси у улици ... бр. .. у Београду (стара адреса: ул. ... бр. ..), постојећи на делу на кат. парцели број .. КО Стари Град, у површини од 2282 м2 и да исте, испражњене од свих лица и својих ствари, преда у посед тужиоцу и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени је изјавио ревизију са позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према oдредби чланa 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Према разлозима нижестепених судова, тужени је сувласник предметне непокретности, те има право на заштиту предметне ствари као целине и тиме не повређује права осталих сувласника. Тужени је закључио предметни Уговор о закупу само са једним сувласником, знајући да је тужилац сувласник на предмету закупа и до престанка предмета закупа није постављао питање сувласништва. Такође, ово питање не утиче на права и обавезе туженог као закупца у овој правној ствари, због чега је тужбени захтев основан, а применом одредбе члана 595. Закона о облигационим односима.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима је заснована побијана одлука другостепеног суда, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Суштински, ревидент анализира утврђено чињенично стање и износи сопствено тумачење примене релеватних норми, што се не може прихватити као релевантан основ да се дозволи одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној. Питање права осталих сувласника на предметној непокретности која се ревизијом апострофирају као спорна су без икаквог утицаја на права и обавезе туженог као закупца. Посебна ревизија служи као изузетно и крајње правно средство, чији циљ није да се преиспитују правноснажне пресуде сходно појединостима конкретног случаја, већ да се кроз конкретни случај реши питање од посебног (ширег) интереса, а које се може подвести под један од основа из 404. став 1. Закона о парничном поступку. Наведено у овом поступку није случај.

Зато је на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку одлучено као у првом ставу изреке овог решења.

Чланом 413. Закона о парничном поступку прописано је да ће неблаговремену, непотпуну, или недозвољену ревизију одбацити Врховни суд решењем, ако то, у границама својих овлашћења (члан 410.), није учинио првостепени суд.

Одредба члана 485. ЗПП прописује да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба је тужиоца у овој правној ствари је поднета 08.02.2019. године. Вредност предмета спора је 4.496.966,57 динара, што је противвредност од 37.995,10 евра.

У конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне одлуке је испод законом прописаног цензуса за дозвољеност ревизије. Зато изјављена ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога на основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке решења.