Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије, сагласно ставу 2. исте одредбе, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Према разлозима другостепене пресуде, у делу који се побија ревизијом, одбијен је тужбени захтев тужиље да се утврди њено потраживање према туженом, као стечајном дужнику, у износу већем од признатог у поступку стечаја над туженим. Потраживање које је тужиљи признато у стечајном поступку отвореном решењем Привредног суда у Београду Ст. 115/2021 од 30.07.2021. године, обрачунато је у складу са условима Унапред припремљеног плана реорганизације туженог, чије усвајање је потврђено решењем Привредног суда у Београду Рео 14/2016 од 23.09.2016. године, а непоступање туженог по том Унапред припремљеном плану реорганизације било је разлог за поновно отварање стечајног поступка. Нижестепени судови су становишта да околност да је поново отворен стечајни поступак над стечајним дужником услед непоступања по Унапред припремљеном плану реорганизације не одузима истом снагу извршне исправе, у складу са одредбом члана 167. став 1. Закона о стечају.

Имајући у виду предмет тражене правне заштите и разлоге на којима је заснована примена материјалног права у побијаној другостепеној пресуди, Врховни суд налази да није потребно разматрање питања дејства потврђеног унапред припремљеног плана реорганизације (и плана реорганизације) као питања од општег интереса, односно правног питања у интересу равноправности грађана. Побијана другостепена одлука у складу је са правним схватањем Врховног суда о дејству Унапред припремљеног плана реорганизације ( као и плана реорганизације потврђеног у отвореном поступку стечаја) у случају непоступања по плану.

У ревизији се полемише о ''плану реализације'' који као такав не постоји у смислу одредби Закона о стечају нити је, супротно наводима ревизије, другостепена одлука заснована на дејству таквог акта. Потраживање тужене обухваћено је Унапред припремљеним планом реорганизације који, по својој законској дефиницији (чл. 155 ст. 4 Закона о стечају), јесте план реорганизације поднет истовремено са предлогом за покретање стечаја од стране самог стечајног дужника. Стога синтагма ''унапред поднети'' указује када је поднет и ко је његов подносилац али је дејство истог једнако дејству потврђеног плана реорганизације у отвореном поступку стечаја, па је чињеница да је другостепена одлука користила термин ''план реорганизације'' и ''унапред припремљени план'' без утицаја на основе из одредбе чл. 404 ЗПП за изузетну дозвољеност ревизије.

Из наведених разлога Врховни суд није дозволио одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној.

Сагласно изнетом је применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиље недозвољена у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овом поступку поднета је 20.12.2022. године. Вредност предмета спора побијаног дела пресуде износи 1.354.943,10 динара.

Имајући у виду да вредност предмета спора очигледно не достиже захтевани ревизијски цензус за одлучивање, следи да је ревизија тужиље недозвољена.

У складу са изнетим одлучено је као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић