.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Прев 976/2024
14.11.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници по тужби тужилаца: 1. Република Србија, коју заступа Државно правобранилаштво Одељење у Нишу и 2. Епархија Нишка Црква „Светог Илије“ из Сићева, чији је пуномоћник Момчило Ковачевић, адвокат у ..., против тужених: 1. Земљорадничка задруга „СРЕМ“, Нештин и 2. АА из ..., чији је заједнички пуномоћник Александар Бељан, адвокат у ..., ради утврђења ништавости, вредност предмета спора 10.000,00 динара, одлучујући о ревизији тужиље Републике Србије изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5370/23 од 18.07.2024. године, у седници већа одржаној дана 14.11.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље Републике Србије изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5370/23 од 18.07.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Привредног апелационог суда Пж 5370/23 од 18.07.2024. године одбијене су као неосноване жалбе тужилаца и потврђена је пресуда Привредног суда у Нишу П 514/21 од 03.08.2023. године.
Против ове судске одлуке ревизију је изјавила тужиља Република Србија. Ревизија је изјављена и потписана од стране Оливере Игић у својству правобранилачког помоћника, вишег саветника.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11... 10/23 – др. закон, у даљем тексту ЗПП) и одлучио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат, док је одредбом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП прописано да је ревизија недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката. Ово значи да странка не може изјавити овај ванредни правни лек већ да то у њено име може учинити само пуномоћник адвокат. Надаље, одредбом члана 88. став 3. ЗПП прописано је да пуномоћника који је адвокат може да замењује његов адвокатски приправник, осим у поступку по правним лековима.
Пословима заштите имовинских интереса и права Републике Србије, аутономне покрајине односно јединице локалне самоуправе, како пред домаћим судовима, тако и пред страним судовима и арбитражама и пред Европским судом за људска права бави се правобранилаштво као орган који је формиран Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“ број 55/2014). Послове из надлежности правобранилаштва обављају државни правобранилац односно правобранилац аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и његови заменици, с тим што они могу поверити правобранилачком пуномоћнику и правобранилачком приправнику да предузме одређене радње пред судом, органом управе или другим другим надлежним органом. Надаље, одредбом члана 52. став 4. Закона о правобранилаштву прописано је да када је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, правобранилаштво аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе је овлашћено да предузима заступање под истим условима као адвокат.
Следом реченог, како Закон о правобранилаштву изједначава правобраниоца са адвокатом то значи да у име државе, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, ревизију и друга ванредна правна средства може да изјави искључиво правобранилац, односно његов заменик. Стога, с обзиром да у поступку по ревизији уместо адвоката не може да поступа његов приправник, у том случају ни правобранилаштво није могло да овласти помоћнике да изјаве ревизију.
У конкретном случају изјављена ревизија је потписана од стране правобранилачког помоћника који се не може изједначити са адвокатом, па је иста недозвољена према цитираним одредбама Закона о парничном поступку.
Зато је Врховни суд применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
