Против правноснажног решења донетог у другом степену противник предлагача је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са позивом и на одредбу члана 404. ЗПП.

По оцени Врховног суда, ревизија противника предлагача је недозвољена.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 1. ЗПП прописано је да је ревизија недозвољена ако је изјавило лице које није овлашћено на подношење ревизије. Према члану 85. став 7. и 8. наведеног закона, странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредном правном леку, изузев ако је сама адвокат, а заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.

Наведене одредбе се у ванпарничном поступку сходно примењују на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

Законом о одбрани („Службени гласник Републике Србије“ број 116/07 ... 36/18), поред осталог, прописано је: да је Војно правобранилаштво посебна организациона јединица Министарства одбране која предузима правне радње и правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије, у погледу средстава која користе Министарство одбране и Војска Србије у складу са тим законом (члан 107а став 1); да у заступању Министарства одбране и Војске Србије пред судовима и другим надлежним органима Војно правобранилаштво има положај заступника Републике Србије - Министарство одбране и Војске Србије, с правима и дужностима прописаним за Државно правобранилаштво, осим заступања пред страним и међународним судовима и арбитражама, и пред другим надлежним органима у иностранству (члан 108а став 2); да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Војно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат (члан 107б став 2); да војног правобраниоца и заменика правобраниоца поставља министар одбране (члан 107г став 1); да организацију рада и уређење Војног правобранилаштва, сходно прописима за рад правобранилаштва Републике Србије, уређује министар одбране уз сагласност Владе (члан 107ђ).

Одредбом члана 1. Правилника о организацији рада и уређењу Војног правобранилаштва („Службени војни лист“ број 32/16), на који је Влада дала сагласност и који се примењује од 01.01.2017. године, прописано је да Војно правобранилаштво чине војни правобранилац и заменици војног правобраниоца, правобранилачки помоћници, приправници и запослени који обављају стручне, административно-техничке и друге послове, који су распоређени у два одељења са седиштем у Београду и једно одељење са седиштем у Нишу, као унутрашње јединице Војног правобранилаштва.

Следствено изложеном, по становишту Врховног суда, положај војног правобраниоца и заменика војног правобраниоца код изјављивања ревизије изједначен је са положајем адвоката. Зато, као што адвокат не може овластити неко друго лице за подношење ревизије, тако ни војни правобранилац не може овластити запосленог у Војном правобранилаштву да изјави тај ванредни правни лек.

У овом случају ревизију је изјавило лице - диполомирани правник са положеним правосудним испитом на дужности у Војном правобранилаштву, на основу овлашћења војног правобраниоца. Таква ревизија изјављена је од неовлашћеног лица, због чега је на основу члана 413. ЗПП, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић