
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 10087/2024
16.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца Ветеринарски центар „Ваљево“ д.о.о. Ваљево, чији је пуномоћник Милош Филиповић, адвокат из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Жељко Лекић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 47/24 од 01.02.2024. године, у седници одржаној 16.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Ваљеву Гж 47/24 од 01.02.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ваљеву П 1431/23 од 13.11.2023. године, ставом првим изреке, укинуто је у целини решење Основног суда у Ваљеву Пл 151/19 од 05.11.2019. године. Ставом другим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезана тужена да тужиоцу на име дуга исплати износ од 59.912,34 динара са законском затезном каматом од 26.11.2010. године до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца за исплату износа преко досуђеног износа од 59.912,34 динара, до траженог износа од 68.635,32 динара. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 120.039,45 динара.
Пресудом Вишег суда у Ваљеву Гж 47/24 од 01.02.2024.. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу другом изреке тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да тужиоцу на име дуга исплати износ од 59.912,34 динара са законском затезном каматом од 26.11.2010. године до исплате. Ставом другим изреке, преиначена је одлука о трошковима парничног поступка садржана у ставу четвртом изреке првостепене пресуде тако што је обавезан тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 286.750,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 35.592,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 10/23), Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради дуга поднета је 04.11.2019. године. Вредност предмета спора је 68.635,32 динара и поступак је вођен по правилима о спору мале вредности.
Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужиoца није дозвољена без обзира на преиначујућу другостепену одлуку.
Иако је побијеном одлуком преиначена првостепена пресуда нема места примени одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог закона (ЗПП) или посебним законом одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољна, па специјално правило искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).
На основу наведеног, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Мирјана Андријашевић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
