Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, Марије Терзић, Добриле Страјина, Драгане Миросављевић и Зорице Булајић, чланова већа, у ванпарничном предмету предлагача АА и ББ, обојице из ..., чији је пуномоћник Владимир Петровић, адвокат из ..., против противника предлагача „Коридори Србије“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Драгана Николић Јовановић, адвокат из ..., ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност, одлучујући о ревизијама предлагача и противника предлагача изјављеним против решења Вишег суда у Краљеву Гж 1522/22 од 27.12.2023. године, у седници одржаној 08.05.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебним ревизијама предлагача и противника предлагача изјављеним против решења Вишег суда у Краљеву Гж 1522/22 од 27.12.2023. године.

ОДБАЦУЈУ СЕ, као недозвољене, ревизије предлагача и противника предлагача изјављене против решења Вишег суда у Краљеву Гж 1522/22 од 27.12.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Краљеву Р1 136/2020 од 05.09.2022. године, ставом првим изреке, утврђена је новчана накнада за експроприсане катастарске парцеле по решењу Градске управе – Одељења за управљање имовином, Одсек за имовинско – правне послове и послове управљања имовином бр. 465-10-132/2019-05 од 05.02.2020. године ради изградње дела ауто – пута Е 761, Појате – Прељина, деоница Адрани – Мрчајевци и то кат. парцеле бр. .. КО ..., у површини од 28 ари 84 м2, у висини од 1.193.081,96 динара. Ставом другим изреке, обавезан је противник предлачага да на име накнаде за експроприсану непокретност ближе описану у ставу првом диспозитива решења предлагачима исплати укупан износ од 1.193.081,96 динара, односно сваком по 596.540,98 динара са законском затезном каматом почев од 05.09.2022. године. Ставом трећим изреке, обавезан је противник предлагача да предлагачима, као солидарним повериоцима, на име трошкова поступка исплати износ од 261.312,50 динара са законском затезном каматом од извршности решења до исплате.

Виши суд у Краљеву је, решењем Гж 1522/22 од 27.12.2023. године, одбио као неосноване жалбу предлагача и противника предлачга и решење Основног суда у Краљеву Р1 136/2020 од 05.09.2022. године потврдио.

Против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан предлагачи и противник предлагача су благовремено изјавили ревизије због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизијама одлучи на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, бр. 72/11... 10/23-други закон) у вези са одредбом члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

Предмет тражене правне заштите је накнада за експроприсану непокретност, којој је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у грађевинско земљиште пре доношења решења о експропријацији, а та промена није евидентирана у катастру непокретности. Побијане одлуке нижестепених судова засноване су на примени одредбе члана 88. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09... 83/18), тако што је накнада предлагачима одређена на основу тржишне вредности предметне непокретности као грађевинског земљишта и не одступа од правног схватања о одређивању висине накнаде за грађевинско земљиште израженог у одлукама Врховног суда и Уставног суда, као и о томе да Пореска управа врши само процену тржишне вредности непокретности, што представља најнижи износ накнаде за експроприсану непокретност, а не одређује њену тржишну цену. Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у смислу навода из ревизије предлагача којима се оспорава налаз и мишљење судског вештака, није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизија применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези са чланом 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, и „Службени гласник РС“, бр. 46/95... 14/22) и нашао да ревизије нису дозвољене.

Према одредби члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, у поступку у ком се одлучује о имовинско – правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим законом или другим законом није другчије одређено.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак у овом предмету започет је предлогом за одређивање накнаде за експроприсану непокретност поднетим 10.08.2020. године од стране предлагача као формалних супарничара на основу одредбе члана 205. ЗПП, у вези са одредбом члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, а вредност предмета спора за сваког предлагача је 596.540,98 динара.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступак у коме се одлучује о имовинскоправним споровима у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, следи да ревизије нису дозвољене на основу члана 403. став 3. ЗПП у вези са одредбом члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

На основу одредбе члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић