Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1068/2015
23.07.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца М.Д. из Б., чији је пуномоћник Ј.С., адвокат у Н., против туженог Ђ.С. из Б., чији је пуномоћник З.Ж., адвокат у Н., ради исељења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж бр. 2555/14 од 04.12.2014. године, у седници већа одржаној 23.07.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСТУПА СЕ предмет Основног суда у Неготину П. бр. 2123/10 Апелационом суду у Нишу, ради оцене изузетне дозвољености ревизије по члану 395. ЗПП.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Неготину П.2123/10 од 27.05.2014.године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да се са свим лицима и стварима исели са предметне непокретности ближе описане овим ставом изреке. Ставом другим изреке обавезана је тужиља да туженом на име парничних трошкова исплати износ од 102.390,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж бр. 2555/14 од 04.12.2014. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова одговора на жалбу.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права. Предложила је да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 395. ЗПП (погрешно означивши као члан 404. ЗПП).

Правилом из члана 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена и против другостепене пресуде, која се не би могла побијати ревизијом по одредбама члана 394. овог закона, када је по оцени апелационог суда, о допуштености ове ревизије, потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса, или кад је потребно ново тумачење права.