Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произлази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није доозвољена на основу члана 403. Закона о парничном поступку. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије само уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

У ревизији се одређено не указује на испуњење тих услова у овој правној ствари.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите и разлоге на којима је заснована побијана пресуда у примени материјалног права, као и наводе изнете у ревизији, Врховни суд је оценио да у конкретном случају није испуњен законски услов који би се односио на потребу уједначавања судске праксе, како се ревизијом предлаже позивањем на претходно донето решење другостепеног суда након којег је у поновном поступку одговарајућом оценом о правном значају утврђених чињеница правноснажно одлучено о основаности тужбеног захтева. Судску праксу не чине укидна решења другостепеног суда, већ само правноснажне пресуде инстанционих судова по правним питањима која се јављају у примени права у истој или сличној чињеничној ситуацији. У ревизији се не указује на постојање другачијег правноснажног пресуђења од стране другостепених судова или Врховног суда у истој или сличној чињенично-правној ситуацији. У образложењу побијане пресуде изнети су правни разлози на којима је она заснована у одговарајућој примени материјалног права, тако да не постоји ни потреба за новим тумачењем права. Пошто у овом случају нема ни правних питања која су од општег интереса или су у интересу равнопрвности грађана, оцењено је да услова нема да се дозволи одлучивање о ревизији применом члана 404. став 1. ЗПП. Наводи ревизије који се односе на утврђено чињенично стање не могу се узети у разматрање код испитивања услова за изузетну дозвољеност ревизије јер то нису разлози ни за редовну ревизију према члану 407. ЗПП, а ни за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 401. став 1. ЗПП.

Према изнетом, по оцени Врховног суда, у конкретном случају нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији тужене.

Из наведених разлога, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужене, применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У овом имовинско-правном спору тужба је поднета 16.03.2015. године, а побијана вредност предмета спора износи 31.200 евра.

Имајући у виду да вредност предмета спора не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије, Врховни суд нашао да ревизија тужене није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић