
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 11026/2024
11.06.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије, Министарство одбране, коју заступа Војно правобранилаштво, Одељење у Нишу, против тужене Општине Сурдулица, Општинска управа, Одељење за финансије и привреду, Служба за пореске послове у Сурдулици, коју заступа Правобранилаштво Општине Сурдулица, ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Нишу Гж 3447/23 од 24.01.2024. године, у седници одржаној 11.06.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиоца изјављена против става првог изреке решења Апелационог суда у Нишу Гж 3447/23 од 24.01.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против ставова другог и трећег изреке решења Апелационог суда у Нишу Гж 3447/23 од 24.01.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Врању П 75/22 од 12.07.2023. године, ставом првим изреке, утврђено је да је повучена тужба тужиоца против тужене, у овој правној ствари. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка од 108.000,00 динара.
Решењем Апелационог суда у Нишу Гж 3447/23 од 24.01.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено је првостепено решење у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, преиначено је првостепено решење у ставу другом изреке, тако што је тужилац обавезан да туженој накнади трошкове поступка од 391.500,00 динара. Ставом трећим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове другостепеног поступка од 112.500,00 динара.
Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијано решење на основу члана 408, у вези члана 420. став 1, 2. и 6. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је оценио да је ревизија тужиоца изјављена против става првог изреке решења донетог у другом степену дозвољена али да није основана, док ревизија тужиоца изјављена против ставова другог и трећег изреке наведеног решења није дозвољена.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према стању у списма на рочиште за главну расправу заказано за 12.07.2023. године није приступио заступник тужиоца, који је био уредно обавештен о дану и часу одржавања рочишта за главну расправу, а свој изостанак није оправдао, док заступник тужене није желео да расправља у одсуству тужиоца, па је предложио да се донесе решење о повлачењу тужбе, због чега је првостепени суд донео решење да се тужба сматра повученом с позивом на одредбу члана 311. став 2. ЗПП. Наведено решење је потврђено побијаним другостепеним решењем (став први изреке).
По оцени Врховног суда нижестепени судови су правилно поступали када су донели решење којим се сматра да је тужба повучена применом одредбе члана 311. став 2. ЗПП.
Одредбом члана 311. став 2. ЗПП прописано је да ако са рочишта за главну расправу неоправдано изостане тужилац и тужени или одбију да расправљају тужба се сматра повученом из које одредбе произилази да претпоставка повлачења тужбе наступа због изостанка уредно позваног тужиоца и туженог односно ако они одбију да расправљају. Како је у конкретном са рочишта за главну расправу које је било заказано за 12.07.2023. године изостао заступник тужиоца, а свој изостанак није оправдао, а присутни заступник туженог је одбио да расправља то су правилно оценили нижестепени судови да су испуњени услови из члана 311. став 2. ЗПП за наступање законске претпоставке о повлачењу тужбе.
Из наведених разлога применом одредбе члана 414. у вези члана 420. став 6. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије изјављене против решења другостепеног суда (ставова другог и трећег изреке), у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према одредби става 2. овог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима се само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.
Према томе, под главним захтевом у смислу наведеног члана подразумева се захтев странке због кога се поступак води, док се споредним тражењем сматрају захтеви странке који се истичу поводом или са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.
У конкретном случају ревизија је изјављена против другостепеног решења у делу којим је одлучено о трошковима поступка, дакле против одлуке којом је одлучено о споредном тражењу које не чини главни захтев. Такође, применом члана 420. став 1. ЗПП, ревизија се може изјавити против решења другостепеног суда којим се поступак правноснажно окончава. У конкретном случају ревизија је изјављена против решења којим се поступак правноснажно не окончава јер се о захтеву за накнаду трошкова одлучује у пресуди или решењу којим се окончава поступак на основу члана 163. став 4. ЗПП-а. Имајући у виду наведено ревизија тужиље против ове одлуке није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Мирјана Андријашевић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
