Према утврђеном чињеничном стању дана 28.03.2007. године, ради обављања угоститељске делатности, између туженог, као закуподавца и СТУР Кафе бар „...“– ББ, као закупца, закључен је уговор о закупу на привремено коришћење киоска број .. са пратећом терасом и појасом плаже, укупне површине 200м2 у правцу закупљеног објекта, са 2м пешачке стазе и 2м од ивице водене површине језера. Уговор је закључен на период од 01.05.2007. године до 01.03.2008. године, а дана 18.03.2008. године исти је продужен на период од 01.05.2008. године до 01.03.2009. године. Према уговорним одредбама закупац је за радове на проширењу, адаптацији и реновирању закупљене непокретности претходно био дужан да прибави усмену сагласност закуподавца и дозволе надлежних општинских, односно градских органа управе, с тим што је извођење оваквих радова без сагланости предвиђено као разлог за раскид уговора пре његовог истека.

СТУР Кафе бар „...“ – ББ је дана 18.03.2008. године са ВВ, као закупцем, закључила уговор о закупу локала за период од 01.05.2008. годние до 01.03.2009. године.

Дана 18.06.2007. године правном претходнику тужиље, њеној мајци ББ, тужени је дао сагласност за електрични прикључак за локал број .. на десној обали Савског језера, а дана 17.05.2008. године дао јој је начелну сагласност да изведе радове на уређењу дечијег игралишта на површини не већој од 100м2.

По истеку уговора о закупу закљученог за период од 01.05.2008. године до 01.03.2009. године, тужени је са трећим лицем, ГГ, дана 19.03.2009. године закључио уговор о закупу киоска број .. за период од 01.05.2009. године до 01.03.2010. године. По закључењу уговора о закупу са туженим, ГГ је дана 27.03.2009. године са ВВ и ДД као закупцима, закључио уговор о закупу исте непокретности за период од 27.03.2009. године до 01.04.2010. године.

По истеку уговора о закупу закљученог са ГГ на период од 01.03.2010. године, тужени је руинирани, запуштени и нефункционални објекат – киоск број .., који није био дозидан чврстим материјалом, дана 06.04.2010. године срушио ради ослобађања локације у циљу њеног будућег рентирања.

Грађевинским вештачењем обављеним на основу фотографија некадашњег изгледа локала број .., уговора о кредиту са банком и спонзорских уговора, те рачуна о куповини грађевинског материјала и упоређивањем са другим локалима на Ади Циганлији, утврђена је вредност улагања и спонзорства на износ од 10.196.905,46 динара и вредност грађевинског материјала у износу од 4.337.526, 00 динара. Финансијским вештачњеем заснованим на списку покретних ствари без означеног датума сачињавања утврђена је вредност опреме и инвентара у износу од 1.239.55,88 динара на дан рушења објекта.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су закључили да сходно члану 154, 155. и 172. став 1. ЗОО у раду туженог није било незаконитог поступања, јер се рушењу објекта, који није био ни изграђен ни од стране правног претходника тужиље проширен и адаптиран чврстим материјалом, приступило у складу са актима туженог. За проширење површине објекта са 200 м2 на 350м2 правни претходник тужиље није имао ни писану сагласност туженог ни дозволу управних органа. Други уговор о закупу закључен између СТУР Кафе бар „...“ и туженог, као закупца, истекао је дана 01.03.2009. године, објекат је у време уклањања од стране туженог дана 06.04.2010. године био у руинираном и неодржаваном стању, а налази вештака нису прихваћени, јер су засновани на непоузданим исправама и рађени без увида у сам објекат и његов инвентар, без поузданих података из пословних књига закупца и без евиденције о покретним стварима – опреми локала. Како су радови на проширењу и адаптацији локала изведени противно одредбама уговора о закупу, правни претходник тужиље је сходно чану 585. став 5. ЗОО додатке које је учинио на ствари могао однети ако их је било могуће одвојити без оштећења ствари.

Применом наведених законских одредби на утврђено чињенично стање нижестепени судови су тужбени захтев одбили као неоснован.

Врховни суд је оценио да се ревизијским наводима не доводи у сумњу правилност примењеног матријалног права.

Тужиљин правни претходник СТУР Кафе бар „...“ – предузетник ББ, по основу другог уговора о закупу закљученог на одређено време, у закуподавном односу са туженим био је у периоду од 01.05.2007. године до 01.03.2008. године и од 01.05.2008. године до 01.03.2009. године. Подзакуп између тужениковог закупца ГГ, са једне стране и ВВ и ДД, као подзакупопримаца, са друге стране, чак и да је био законит према уговору о закупу који је ГГ закључио са туженим, истекао је дана 01.04.2010. године, што значи да у време рушења објекта од стране туженог дана 06.04.2010. године објекат није био предмет ниједног уговора о закупу закљученог са тужиљиним правним претхдником.

Осим тога, уговором о закупу закљученим између тужиљиног правног претходника и туженог, за проширење, адаптацију и реновирање локала биле су предвиђене писмена сагласнот туженог и дозволе надлежних управних органа, које правни претходник тужиље није прибавио пре предузимања наведених радова (према утврђеном чињеничном стању имала је само усмену сагласнот туженог за уређење дечијег игралишта, не већег од 100м2), а што му је сходно цитираном члану 585. став 5. и члану 225. ЗОО, као пословођи без налога, давало само право на одношење додатака.

Из изложених разлога, неосновани су ревизијски наводи да је због рушења објекта тужени обавезан да тужиљи накнади материјалну штету за унапређење учињено на објекту. Доказима достављеним сходно члану 228. у вези са чланом 231. ЗПП тужиља није доказала врсту и обим унапређења која су изведена, нити је прецизирала њихову природу - да ли се ради о радовима инвестиционе природе или су предузети радови текућег одржавања објекта, неопходни за његов редовни рад у пружању угоститељских услуга.

Сагласно изложеном, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић