
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 11221/2023
03.10.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судијa: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Зорана Хаџића, Марије Терзић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у ванпарничном поступку предлагача AA из ..., чији је пуномоћник Драган Перишић, адвокат из ..., против противника предлагача ЈП „Путеви Србије“ Београд, чији је пуномоћник Бранислав Поповац, адвокат из ..., ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност, одлучујући о ревизији противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 129/23 од 02.02.2023. године, у седници већа одржаној 03.10.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 129/23 од 02.02.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија противника предлагача изјављена против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 129/23 од 02.02.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Ваљеву Р1 208/21 од 22.11.2022. године, ставом првим изреке, одређена је новчана накнада за експроприсано земљиште и то за катастарску парцелу .../... КО ..., у површини од 0.33.10 ха, уписану у ЛН бр. ... КО ..., власништво предлагача АА из ..., на којој је предлагачу признато право на новчану накнаду решењем Градске управе Града Ваљева, Одељење за имовинске послове и општу управу бр. 465-179/2021-08 од 18.02.2021. године, по цени од 600,00 динара/м2. Ставом другим изреке, обавезан је противник предлагача да предлагачу, на име наведене новчане накнаде за експроприсано земљиште за катастарску парцелу .../..., КО ..., уписану у ЛН бр. ... КО ..., исплати износ од 1.986.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 22.11.2022. године до коначне исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је противник предлагача да предлагачу, на име трошкова поступка исплати износ од 145.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности решења до исплате.
Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 129/23 од 02.02.2023. године, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и потврђено првостепено решење.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, противник предлагача је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији противника предлагача као изузетно дозвољеној, Врховни суд налази да не постоје разлози предвиђени одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) да би се о ревизији одлучивало као изузетно дозвољеној.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.
Имајући у виду разлоге на којима су заснована решења нижестепених судова код одређивања предлагачу новчане накнаде за експроприсано земљиште за потребе противника предлгача ЈП „Путеви Србије“ Београд, као и наводе изнете у ревизији противника предлагача, Врховни суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији противника предлгача применом члана 404. ЗПП. Правно становиште изражено у побијаној одлуци је у складу са постојећом судском праксом ревизијског суда у примени и тумачењу материјалног права код одређивања новчане накнаде за земљиште чији је статус из пољопривредног у грађевинско земљиште, промењено ступањем на снагу Уредбе о утврђивању просторног плана подручја посебне намене државног пута, којим је предметна парцела обухваћена, а Уредба на снагу ступила пре правноснажности решења о експропријацији. У конкретном случају, Уредба о утврђивању просторног плана подручја посебне намене државног пута Iб реда број 27 Лозница – Ваљево – Лазаревац, деоница Иверак – Лајковац (веза са аутопутем Е763 Београд – Јужни Јадран, деоница Београд – Пожега) је ступила на снагу 15.01.2020. године, а непокретност је експроприсана правноснажним решењем надлежног органа управе 18.02.2021. године, након што је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у грађевинско земљиште. Такође, тржишна вредност непокретности је утврђена на начин који не одступа од правног схватања одређивањем висине накнаде за грађевинско земљиште, изражено у одлукама ревизијског суда, да суд приликом одређивања висине накнаде није везан искључиво проценом пореске управе, већ је овлашћен да изведе доказ вештачењем и висину накнаде одреди применом критеријума које је вештак узео у обзир приликом одређивања тржишне вредности конкретне парцеле, као у овом случају. Примена материјалног права заснована је на одговарајућим одредбама члана 41. став 2. Закона о експропријацији и чланова 82. и 83. став 2. Закона о планирању и изградњи, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права, као ни разматрања питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, имајући у виду да је питање накнаде везано за чињеничну ситуацију експропријације извршене након што је планским документом промењена намена земљишта из пољопопривредног у грађевинско земљиште, већ разматрано у установљеној судској пракси ревизијског суда. Позивање на одлуке наведене у ревизији не утиче на другачију одлуку, с обзиром да се у свакој конкретној ситуацији, зависно од чињеничног стања испитују услови за одлучивање о испуњености услова за посебну ревизију.
Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија противника предлагача недозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Поступак је започет предлогом за одређивање накнаде за експроприсану непокретност поднетим 21.10.2021. године, а вредност предмета спора износи 1.986.000,00 динара (16.902 евра).
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном поступку у коме вредност побијаног дела правноснажне одлуке не прелази имовински цензус за дозвољеност ревизије, то ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП у вези члана 30. Закона о ванпарничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић