Извршни дужник је поднео одговор на ревизију.

Посебна ревизија, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), је изузетно правно средство које се може изјавити због погрешне примене материјалног права против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом. О дозвољености посебне ревизије одлучује Врховни суд, ценећи потребу одлучивања о том правном средству због разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Врховни суд налази да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана, од општег интереса, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Оспореном одлуком је укинуто решење о извршењу и одбачен предлог за извршење на основу веродостојне исправе – извода из пословних књига од 17.04.2025. године ЈКП „Хигијена Панчево“ за потраживање од 1.100,00 динара на име посебне накнаде за паркирање од 15.05.2024. године уступљено извршном повериоцу 05.08.2024. године. Извршни поверилац, уз предлог за извршење у коме није наведен датум доспелости потраживања, није приложио доказ о доспелости потраживања, а уз изјашњење на приговор дужника доставио је уговор о уступању потраживања у фотокопији, којим се обавезао да ће дужнике обавестити о овом уговору и о обавези дужника да своје обавезе испуне пријемнику. Означена одлука заснована је на одредбама чл. 53. и 62. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу – ЗИО („Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16- аутентично тумачење, 113/17-аутентично тумачење, 54/19, 9/20-аутентично тумачење, 10/23-други закон). Одредбама члан 53. ЗИО је прописана садржина веродостојне исправе, односно случај у коме је неопходно приложити одговарајући доказ да би веродостојна исправа била подобна за извршење, између осталог податак о доспелости обавезе извршног дужника, а ако се доспелост не може утврдити из веродостојне исправе, извршни поверилац је дужан да уз веродостојну исправу приложи писмени доказ да је извршном дужнику оставио накнадни рок да испуни обавезу. Докази се, уз предлог за извршење, сагласно члану 62. став 3. ЗИО, прилажу у оригиналу, односно у овереној копији или препису.

Изложене околности и јасне законске одредбе које се примењују у конкретном случају указују да нема потребе за разматрањем питања од општег интереса, у интересу равноправности грађана нити је потребно ново тумачење права о питањима битним за решење ове правне ствари. Пошто донета одлука није супротна донетим одлукама, нити ревизија на то указује, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији извршног повериоца као о изузетно дозвољеној, па је применом члана 404. став 1. у вези са чл. 420. став 6. ЗПП и 39. ЗИО одлучено као у првом ставу изреке, на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези с чланом 420. став 6. ЗПП и чланом 39. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19, 9/20, 10/23) и члана 27. тог закона, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. тачка 3. ЗИО, која садржи специјална правила поступка извршења, прописано је да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија нити понављање поступка. Како је побијаним другостепеним решењем одлучено у поступку извршења у коме је искључена могућност изјављивање ревизије, то је ревизија извршног повериоца недозвољена у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и као таква одбачена другим ставом изреке, применом члана 413. у вези с чланом 420. став 6. ЗПП.

О трошковима поступка по ревизији одлучено је на основу члана 165. став 1. у вези с чл. 153. став 1. и 154. став 1. ЗПП, имајући у виду да извршни поверилац није успео у поступку по овом правном леку, а да трошкови састава одговора на ревизију нису били нужни.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић