Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП.

Према члану 404. ставу 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23 – други закон), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права, а према ставу 2. испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

Тужбом се захтева накнада материјалне штете у износу од 42.841,54 динара. Наведени износ је разлика између износа потраживања које је тужиљи утврђено и износа потраживања одређеног за исплату решењем Привредног суда у Београду Ст 181/10 од 13.09.2018. године којим је одобрена главна деоба стечајне масе стечајног дужника „Европа осигурање“ АД - у стечају Београд. Решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст 829/2019 од 02.07.2019. године утврђено је да је тужиљи повређено право на суђење у разумном року у стечајном поступку Привредног суда у Београди Ст 181/2010.

Према закључку усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда од 02.11.2018. године Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року. У конкретном случају стечајни дужник „Европа осигурање“ АД у стечају Београд није привредно друштво са већинским душтвеним, односно државним капиталом, па Република Србија нема обавезу да тужиљи накнади материјалну штету опредељену тужбеним захтевом. Република Србија нема обавезу да тужиљи накнади захтевану материјалну штету ни на основу члана 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року јер се одредбе наведеног члана односе на материјалну штету која настане због дужине трајања судског поступка, а не због неисплаћивања дуга од стране стечајног дужника. Нижестепеним пресудама је одлучено у складу са наведеним законским одредбама и закључком овог суда, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, нити потреба уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Сходно наведеном Врховни суд је на основу члана 404. става 2. ЗПП одлучио као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. става 2. тачке 5. ЗПП, Врховни суд је установио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. става 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док према члану 479. ставу 6. ЗПП против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року поднета је 05.08.2020. године. Вредност предмета спора је 42.460,00 динара. Тужиља је у однеску од 17.02.2021. године преиначила тужбу повећањем тужбеног захтева на износ од 42.841,54 динара.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужиље није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић