Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с предлогом да суд о истој одлучи као изузетно дозвољеној, на основу одредбе члана 404. ЗПП.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је исплата стеченог без основа (основни тужбени захтев) односно накнада штете због измакле добити (евентуални тужбени захтев), у ситуацији када је тужена одбила захтеве тужиоца за коришћење подстицајних средстава за подршку развоју органске производње у 2010. и 2011. године, према Уредби о коришћењу подстицајних средстава за подршку развоју органске производње у 2010. години и Уредби о коришћењу подстицајних средстава за подршку развоју органске производње у 2011. години, јер је установљено да се против тужиоца води истражни поступак, а који поступак је касније правноснажно окончан ослобађањем тужиоца од оптужби. Нижестепени судови су одлучили одбијањем како основног, тако и евентуалног тужбеног захтева, полазећи од тога да околност да се тужилац бавио одређеном делатношћу и испуњавао законом прописане услове, не значи аутоматски и да би исти, као учесник у конкурсу, добио наменска средства, будући да је то само могућност која зависи од низа фактора, пре свега од расположивости средстава у буџету РС. Побијана пресуда донета је применом одговарајућих одредаба материјалног права - члана 189. став 1. ЗОО и члана 210. став 1. ЗОО и у складу је са правним схватањем израженим кроз одлукае Врховног суда и Врховног касационог суда у тумачењу и примени наведених норми. Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Ревизија тужиоца није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП.

Вредност предмета спора побијаног дела у износу од 1.343.000,00 динара је нижа од динарске противвредности од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе која је меродавна за дозвољеност ревизије у смислу наведене одредбе.

Из наведених разлога, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић