Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а наводима ревизије се неосновано указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 311. став 3. тог закона, учињену у поступку пред првостепеним судом, имајући у виду да је другостепени суд оценио жалбене наводе у овом делу, а да повреда поступка пред првостепеним судом не представља разлог за ревизију у смислу члана 407. ЗПП.

Према чињеничном стању утврђеном пред другостепеним судом, пред којим је отворена расправа у смислу члана 383. став 4. ЗПП, пресудом Вишег суда у Зрењанину П2 38/19 од 16.05.2019. године, утврђено је да је тужени ВВ природни отац мал. АА, дете је поверено мајци ББ на самостално вршење родитељског права, обавезан је отац да доприноси издржавању детета, уређен је начин одржавања личних односа између оца и детета тако што ће отац виђати дете сваког викенда у трајању од 2 сата суботом и 2 сата недељом, дете ће по преузимању водити код себе на адресу у улици ... бр. .. у ... и враћати га на адресу мајке, а за време боравка малолетног детета код оца са дететом може бити присутна ГГ из ... . Мал.тужилац је рођен ...2018. године, весео је, комуникативан, разигран, умиљат, топао и негован, а на питање одговара да воли да иде код тате. У почетку мајка није давала дете на виђање са оцем, да би дете касније спорадично одлазило код оца, а током ванредног стања због пандемије вируса Covid- 19, мајка је избегавала да даје дете оцу са изговором да се може заразити. Од маја 2020. године дете је редовно виђало оца тако што су ДД и ББ мајка одводили дете код оца не дозвољавајући оцу да дође по дете. Дете је боравило у домаћинству оца суботом и недељом по 2 сата, с тим што тужени није знао када ће дете довести. Између родитеља није постојала комуникација, а особе које су присуствовале виђању оца са дететом су једно време забрањивале да дете прилази ванбрачној супрузи туженог и њиховој беби, а понекад су скраћивале време виђања оца са дететом. Орган старатељства је настојао да помогне у решавању проблема између родитеља, постигнут је договор, али исти већ наредног викенда није испоштован. Мајка детета није сагласна са повећањем обима виђања док је отац мотивисан да виђа дете. Након проблема у остваривању виђања оца и детета крајем јануара 2024. године успостављено је поновно виђање малолетног детета са оцем. Центар за социјални рад Општине Сечањ је 17.04.2024. године дао мишљење да је постојећи модел виђања детета са оцем у трајању од по 2 сата био целисходан у почетку док је АА био беба, али одрастањем малолетног детета, које сада има 5 година, остварена је емотивна веза са оцем, дете познаје кућу оца и особе које живе са њим, здрав је и самосталан у складу са узрастом па је у интересу нормалног односа потребно проширити обим виђања детета са оцем у складу са његовим захтевом што је у интересу нормалног психо-физичког развоја малолетног детета. Целисходно је да се прошири боравак детета код оца и то у почетку постепено, тако што ће дете боравити суботу и недељу цео дан, затим преспавати једну ноћ код оца, а потом би се обим виђања у потпуности успоставио како је наведено у тужби. Тужени ВВ је рођен ...1980. године и у априлу 2020. године је засновао ванбрачну заједницу са ЂЂ која је у заједницу довела своје двоје деце, а у овој заједници су добили ћерку ЕЕ рођену 2021. године. Породица живи у кући која је у власништву мајке туженог, с тим што је тужени купио кућу у ... коју реновира и намера да се у њу пресели у наредном периоду. ББ је рођена ...1986. године и у ванбрачној заједници са ЖЖ има троје деце, са којима живи у кући на салашу ... у ... који је узет у закуп.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је уредио начин одржавања личних односа између малолетног АА са туженим на начин наведен у изреци одлуке.

По оцени Врховног суда, правилно је другостепени суд применио материјално право када је уредио начин одржавања малолетног детета са оцем ближе наведен у изреци другостепене одлуке.

Одредбом члана 67. Породичног закона је предвиђено да родитељско право изведено из дужности родитеља постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета. Та одредба у вези са чланом 6. став 1. истог закона по којој је свако дужан да се руководи најбољим интересом дететом у свим активностима које се тичу детета значи да када суд одлучује о вршењу родитељског права у складу са чланом 77. Породичног закона односно о одржавању личних односа између родитеља који не врши родитељско право и малолетног детета по члану 61. истог закона мора увек да се руководи најбољим интересом малолетног детета. Тај интерес је изражен у конкретном случају и кроз измену модела виђања малолетног детета са оцем, с обзиром да су се након доношења првобитне пресуде којом је уређен модел виђања П2 38/19 од 16.05.2019. године и који је модел у почетку био целисходан, промениле околности одрастањем малолетног детета који остварује емотивну складну везу са оцем, тако да је у најбољем интересу нормалног психофизичког развоја малолетног детета проширење модела виђања и то постепено на начин како је то наведено у изреци другостепене одлуке. Стога су неосновани ревизијски наводи којима се оспорава модел виђања оца са малолетним АА с обзиром да је у складу са мишљењем Центра за социјални рад уз уважавање потребе детета да одржава контакт са оцем. Начин одржавања личних односа детета са оцем, као родитељем са којим дете не живи, уређен је уз правилну примену члана 272. став 2. истог закона.

Имајући у виду да је другостепени суд утврдио да је најбољи интерес малолетног детета кроз проширени модел виђања са оцем, то се неосновано ревизијом напада чињенично стање у овој правној ствари.

На основу изнетог применом члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Захтев тужиоца за накнаду трошкова за састав жалбе и за поштарину је одбијен, с обзиром да тужилац није успео у поступку по ревизији, а другостепени суд је одлучио о трошковима жалбе.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић