Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјаног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени АД за путеве „Крушевац пут“ из Крушевца је доставио одговор на ревизију тужиоца захтевајући накнаду трошкова ревизијског поступка.

Одредбом члана 404. Став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца прописаној одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиоцу у виду измакле користи због смањеног приноса на његовом пољопривредном земљишту. Побијана пресуда којом је тужбени захтев тужиоца одбијен заснована је на утврђеном чињеничном стању да нема штете на усевима на тужиочевим парцелама од прашине јер су агрохемијска испитивања потврдила да кречњак који се експлоатише, нема никакав утицај на пољопривредне засаде, већ да је то уобичајена прашина која се лако скида отресањем или после кише. Одлуке које је тужилац уз ревизију приложио нису од утицаја на одлучивање о посебној ревизији, јер се не заснивају на истом чињеничном стању као у овој парници.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 468. став 1. и 479. став 6. Закона о парничном поступку, и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Тужбу ради накнаде штете тужилац је поднео 01.09.2023. године а вредност предмета спора је 105.112,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора, ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав одговора на ревизију и за судске таксе, туженом „Крушевац пут“ а.д. Крушевац, нису били потребни у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члан 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић