Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 12811/2022
09.11.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца мал. АА из ..., чији је законски заступник отац ББ из ..., чији је пуномоћник Игњат Спасић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Основни суд у Нишу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 8281/2021 од 15.04.2022. године, у седници одржаној 09.11.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 8281/2021 од 15.04.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 8281/2021 од 15.04.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 1374/2021 од 22.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужена обавеже да му на име накнаде материјалне штете изазване незаконитим или неправилним радом исплати 7.200,00 динара, са законском затезном каматом почев од 28.01.2021. године па до коначне исплате. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка од 6.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 8281/2021 од 15.04.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да из навода ревизије тужиоца не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, потреба новог тумачења права, као ни неуједначена судска пракса. Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају ради о парници ради накнаде штете у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, то указивање у ревизији на другачије одлуке Врховног касационог суда и Вишег суда у Новом Саду, не указује нужно и на другачији правни став изражен у тим одлукама, јер правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у овој правној ствари, зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком појединачном случају.

Преузмите документ у ПДФ формату