Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца Porr-Werner&Veber DOO Niš, чији је пуномоћник Драгиша Шћекић, адвокат у ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Небојша Миковић, адвокат у ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Јагодини Гж 841/20 од 17.09.2020. године, на седници одржаној 13.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог.  

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Јагодини Гж 841/20 од 17.09.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину, Судске јединице у Ћуприји, П 1104/19 од 02.07.2020. године, ставом првим изреке, делимично је одржано на снази решење о извршењу Јавног извршитеља Весне Крстојевић из ... ИИВК 526/16 од 30.08.2016. године у делу који се односи на законску затезну камату на раније досуђени износ главног дуга од 4.950,00 динара почев од 07.07.2016. године до исплате, а укинуто и стављено ван снаге за трошкове извршног поступка у износу од 8.079,27 динара са законском затезном каматом од 07.07.2016. године до исплате; ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 3.627,03 динара. 

Пресудом Вишег суда у Јагодини Гж 841/20 од 17.09.2020. године преиначена је првостепена пресуда тако што је решење о извршењу Јавног извршитеља Весне Крстојевић из ... ИИВК 526/16 од 30.08.2016. године одржано на снази у делу одлуке о трошковима извршног поступка у износу од 8.079,27 динара са законском затезном каматом од 07.07.2016. године до исплате, а потврђена у преосталом делу првог става изреке и обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 43.900,00 динара. 

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП.

Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Према одредби члана 404. ставa 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права, а према ставу 2. испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије оцењује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији. Трошкови поступка представљају споредно потраживање које не чини главни захтев и различити су за сваки случај посебно, па не могу бити предмет оцене права на изјављивање ревизије у смислу уједначавања судске праксе. О тужиочевом праву на законску затезну камату на износ главног дуга судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз судске одлуке у којима је одлучивано о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Стога нема потребе за новим тумачењем права, за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана и од општег интереса, нити је потребно уједначавање судске праксе.

На основу изнетог, Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. става 1. ЗПП и одлучио као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Према одредбама члана 28. ЗПП за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна је само вредност предмета спора главног тужбеног захтева, а камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.

У конкретном случају ревизија је изјављена против одлуке о законској затезној камати на износ главног дуга и трошкова извршног и парничног поступка. Трошкови поступка и законска затезна камата не чине главни захтев, већ представљају споредно потраживање, и не узимају се у обзир приликом утврђивања права на изјављивање ревизије, па је Врховни касациони суд установио да ревизија није дозвољена.

Без обзира на то што је првостепена пресуда преиначена у делу одлуке о трошковима извршног поступка, у ком случају би по измењеном члану 403. ставу 2. тачки 2) ЗПП ревизија увек била дозвољена, у овој парници ревизија није дозвољена јер из напред наведених законских одредаба произлази да ревизија изјављена против споредних тражења није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић