Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011...10/2023), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је накнада штете коју је тужиља претрпела 20.06.2016. године када је у граду Панчеву и његовој околини пао град, и оштетио њен стамбени објекат, који се налази у том граду. Побијана пресуда којом је тужбени захтев тужиље одбијен заснована је на одредби члана 5. став 1. Закона о метеоролошкој и хидролошкој делатности („Службени гласник РС“ бр. 88/2010) и одредби члана 6. став 1. Закона о одбрани од града („Службени гласник РС“ бр. 54/2015), а донета је применом правила о терету доказивања имајући у виду да тужиља није доказала да је предметну штету претрпела због пропуштања финансирања система одбране од града нити је доказала постојање узрочно-последичне везе између евентуалног пропуста финансирања и настанка штетног догађаја пошто је, ступањем на снагу важећег Закона о одбрани од града, надлежност за противградну заштиту враћена Републичком хидрометеоролошком заводу који има својство правног лица и није орган Републике Србије за чији рад би она одговарала у смислу одредбе члана 172. Закона о облигационим односима. Нема услова за уједначвање судске праксе у конкретном случају, имајући у виду да је побијана одлука донета применом правила о терету доказивања.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 468. став 1. и 479. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. Закона парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог Закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Тужбу ради накнаде штете тужиља је поднела 19.06.2019. године, а вредност предмета спора је 30.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора, ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић