Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1299/2019
02.07.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Зоране Делибашић, др Илије Зиндовића и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Дивнић, адвокат из ..., против туженог Оператор дистрибутивних система „ЕПС Дистрибуција“ ДОО Београд, Огранак ЕД Рума, чији је пуномоћник Милутин Радоичић, адвокат из ..., ради чинидбе, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 796/2018 од 17.10.2018. године, у седници од 02.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 796/2018 од 17.10.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 796/2018 од 17.10.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П 2604/13 од 07.03.2016. године ставом првим изреке тужени је обавезан да изврши прикључење електричне енергије на бројилу тужиоца описаном изреком на уличну разводну мрежу електричне енергије у Новим Бановцима. Ставом другим изреке тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 99.800 динара.

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Гж 796/2018 од 17.10.2018. године одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјаног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ... 87/18), који се примењује на основу члана 506. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11). Наиме, ревизијом се указује на погрешну примену материјалног права, односно одговарајућих одредаба Уредбе о условима за испоруку електричне енергије, али није образложено у чему се састоји потреба разматрања правних питања од општег интереса, новог тумачења права или уједначавања судске праксе. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.