Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 1311/05
01.06.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Војимира Цвијовића, председника већа, Браниславе Апостоловић, Јованке Кажић, Луције Драгојловић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, чији је пуномоћник ВВ, адвокат, против тужене ГГ, чији је пуномоћник ДД, адвокат, ради предаје државине по тужби, и по противтужби тужене ГГ, чији је пуномоћник ДД, адвокат, против тужилаца АА и ББ, чији је пуномоћник ВВ, адвокат, ради утврђења права својине и укњижбе, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Окружног суда у Пожаревцу Гж.бр.977/2003 од 27.11.2003. године, у седници одржаној 1.6.2005. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца изјављена против пресуде Окружног суда у Пожаревцу Гж.бр.977/2003 од 27.11.2003. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Пожаревцу П.бр.948/01-37 од 19.12.2002. године у ставу првом изреке одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди да је тужена на кп.бр.фф, стамбене зграде, дворишта уз стамбену зграду и винограда од 8,22 ари уписана у зк. улошку бр.ЂЂ у власништву тужилаца, заузела површину од 0,22 ара у следећим мерама и границама и то на основу скице вештачења од 9.7.2002. године и то између детаљних тачака 18, 12, 13, 14 и 18 у површини од 1 м2 и између детаљних тачака 11, 17, 3, 10 и 11 у површини од 21 м2, на тај начин што је тужена на овом делу наведене парцеле подигла дрвену ограду и сазидала металну ограду са бетонским парапетом, па се тужена обавезује да ове ограде уклони са парцеле број фф тужилаца и преда им у државину, заузету површину парцеле, а уколико то не учини у наведеном року, овлашћују се тужиоци да то учине на терет тужене, као и да им накнади ванпарничне и парничне трошкове. Ставом другим изреке усвојен је противтужбени захтев па је утврђено да је тужена по основу одржаја власник дела кп.бр.фф у површини од 1 м2, од тачке 18 до тачке 12 у дужини од 2,10 метара и од тачке 12 до тачке 13 у дужини од 0,55 метара, од тачке 13 до тачке 14 у дужини од 1,90 метара и од тачке 14 до тачке 18 у дужини од 0,60 метара и дела кп.бр. фф у површини од 21 м2 од тачке 11 до тачке 17 у дужини од 39,51 м2, од тачке 17 до тачке 3 у дужини од 0,30 метара, од тачке 3 до тачке 10 у дужини од 38,70 метара и од тачке 10 до тачке 11 у дужини од 1,20 метара, у КО ___, у мерама и границама које су означене на скици вештачења од 9.7.2002. године, што је тужиља АА дужна признати и трпети да тужена ГГ на основу пресуде упише право својине на своје име у служби за катастар непокретности и другим јавним књигама. Ставом трећим изреке противтужбени захтев да се према противтуженом ББ утврди да је тужена власник по основу одржаја дела кп.бр. фф КО ____ ближе описаном у ставу другом изреке првостепене пресуде одбијен је као неоснован. Ставом четвртим изреке одлучено је да свака страна сноси своје трошкове парничног поступка.

Одлучујући о жалби тужилаца, Окружни суд у Пожаревцу Гж.бр.977/2003 од 27.11.2003. године ставом првим изреке одбио као неосновану жалбу и првостепену пресуду потврдио у ставу првом и другом изреке, а ставом другим изреке одлучено је да иста првостепена пресуда остаје неизмењена у погледу става трећег и четвртог изреке.

Против наведене пресуде Окружног суда у Пожаревцу тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 386. раније важећег ЗПП, који се на основу члана 491. став 1. и 4. ЗПП ("Службени гласник Републике Србије" број 125/04) примењује у случају када је пре његовог ступања на снагу првостепена пресуда или решење којим се поступак пред тим судом окончава, као и када се одлучује о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде другостепеног суда у поступку који је покренут пре почетка примене новог ЗПП, и нашао да је ревизија неоснована.

Због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 354. став 1. ЗПП не може се изјавити ревизија ако су учињене у поступку пред првостепеним судом, а другостепени суд је оцењујући жалбене наводе, у образложењу пресуде дао довољне разлоге који су од одлучног значаја за доношење правилне одлуке.

Наводи ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.

У правноснажно окончаном поступку је утврђено да је метална ограда постављена на истом месту где је раније постојала дрвена ограда, а спорни простор између катастарске међе и фактичке међе више од 50 година је у државини тужене и њених правних претходника, па је тужена постала власник по основу одржаја као савестан држалац.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су правилно применили материјално право, када су усвојили противтужбени захтев тужене према тужиљи АА, обзиром да је тужена постала власник спорног простора по основу одржаја, а из истог разлога тужбени захтев утврђење заузећа и за предају у државину овог простора одбили као неоснован.

Законом о основама својинско правних односа својина се стиче одржајем, савесном државином, протеком 20 година. Како је тужена у државини спорног простора као савестан држалац била више од 20 година то је постала власник истог спорног простора по основу одржаја. Наведеним законом, чланом 37. предвиђено је право власника да од држаоца тражи предају индивидуално одређене ствари, при чему мора доказати да је власник исте и да се иста налази у државини туженог. У конкретном случају, спорни простор је у државини тужене, како су то правилно закључили нижестепени судови дајући у својим одлукама довољне и јасне разлоге које у свему као правилне и потпуне прихвата и Врховни суд.

Наводима ревизије тужилаца не доводи у сумњу законитост нижестепених одлука, а ревизија се не може изјавити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у смислу одредбе члана 385. став 3. ЗПП, па је Врховни суд применом одредбе члана 393. ЗПП одлучио као у изреци ове пресуде.

Председник већа-судија

Војимир Цвијовић, с.р.

За тачност отправка

МЂ