Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2468/22 од 26.01.2023. године, преиначена је првостепена пресуда, тако што је одбијен тужбени захтев у делу којим је тражено да се утврди да је тужени држалац на ½ дела помоћне зграде – надстрешнице бр. 7, површине од 166 м2, која је изграђена без одобрења за градњу на парцели ..., површине 3161 м2, уписане у лн. ... К.О. ..., и одбијен захтев за исплату преко 5.868.737,50 динара до износа од 6.795.596,55 динара досуђеног првостепеном пресудом, за износ од 926.859,05 динара, са законском затезном каматом од 13.06.2022. године до исплте, а на име накнаде ½ дела тржишне вредности помоћне зграде – надстрешнице бр. 7, те је тужени обавезан да тужиоцу на име трошкова парничног поступка уместо првостепеном пресудом досуђеног износа у ставу седмом изреке првостепене пресуде, исплати 418.429,39 динара, са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате. У преосталом делу жалба туженог је одбијена као неоснована, и одбијен захтев за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду, применом члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Неосновано се ревизијом тужиоца указује на битну повреду из члана 374. став 1. ЗПП, будући да је другостепени суд потпуно и правилно применио све одредбе процесног закона које су биле од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је по основу уговора о поклону из 1989. године постао сувласник на ½ дела к.п. ... КО ..., површине 31 ар и 61 м2 и по основу купопродајног уговора из 2008. године искључиви власник к.п. ... КО ..., површине 900 м2. Тужилац је држалац ½ помоћне зграде – надстрешнице површине 166 м2, која је изграђена 2008. године без грађевинске дозволе на кат. парц. ... КО ..., а коју је тужилац током 2010. године покушао да легализује, али је његов захтев за легализацију одбијен. Према Плану генералне регулације насељеног места Каћ („Службени лист града Новог Сада“ број 23/13 и бр.) и Плану детаљне регулације Центра Каћ („Службени лист града Новог Сада“ бр. 75/16), парцела ... намењена је у целости за јавну површину (парк), а парцела ..., у површини од 16.25 м2, делимично је намењена за јавну површину (парк), а у преосталом делу за породично становање.

Како су тужиочеве парцеле планским актом предвиђене за јавну површину, а у периоду дужем од 9 година нису приведене јавној намени, те да поступак експропријације није спроведен, повређено је тужиочево право на имовину, па му је првостепеном пресудом досуђена правична накнада према тржиштној вредности непокретности (кп.бр. ... и кп.бр. ...) и бесправно саграђеног објекта на кп.бр. ..., сразмерно његовом сувласничком уделу. Другостепени суд је делимично преиначио првостепену пресуду и одбио тужени захтев којим је тражен износ 926.859,05 динара, а на име накнаде за ½ тржишне вредности бесправно изграђене помоћне зграде – надстрешнице на кп.бр. ..., што је ревизијом побијани део правноснажне пресуде.

По оцени Врховног суда, правилно је другостепени суд применио материјално право из члана 90. став 3. Закона о планирању и изградњи, када је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев за исплату накнаде због повреде права на имовину коју чини ½ дела бесправно саграђеног објекта на кат. парц. ... КО ...,преко износа од 5.868.737,50 динара. Према наведеној одредби Закона, неизграђено грађевинско земљиште је земљиште на коме нису изграђени објекти, на коме су изграђени објекти без грађевинске дозволе и привремени објекти. С обзиром да помоћна зграда на катастарској кат.парц. ... КО ... представља објекат без грађевинске дозволе, та парцела има статус неизграђеног градског грађевинског земљишта, па тужиоцу припада само накнада за неизграђено грађевинско земљиште, која му је непобијаним делом правноснажне пресуде и досуђена. Супротно ревизијским наводима, бесправно саграђени објекат под одређеним законом прописаним условима може бити само предмет озакоњења, а власник такве ствари не ужива правну заштиту у парници, траженом накнадом због повреде права на имовину, доношењем планског акта или променом намене земљишта на коме је такав објекат саграђен, све до правноснажног окончања поступка озакоњења.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић