Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног постука и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23). Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, те начин пресуђења и разлоге нижестепених судова, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Нижестепени судови су о захтеву тужиље за накнаду нематеријалне и материјалне штете одлучили на основу конкретне чињеничне подлоге од значаја за оцену постојања одговорности за штету од опасне ствари какав је стан у коме избије пожар, за коју одговара ималац опасне ствари. Битна питања за постојање објективне одговорности имаоца опасне ствари (да у категорију ималаца улази и власник, установљена претпоставка узрочности, те услови за искључење одговорности) довољно су расправљена у судској пракси, па нема ни потребе за уједначавањем судске праксе нити за новим тумачењем права. Осим тога, битне повреде одредаба парничног поступка не представљају дозвољен ревизијски разлог.

Имајући у виду изнето, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Тужба у овој парници поднета је 17.11.2023. године и преиначена је поднеском од 11.03.2024. године, тако што је тужиља свој захтев за накнаду материјалне и нематеријалне штете определила у износу од 903.057,00 динара, о ком захтеву су нижестепени судови одлучили усвајањем у целини овакавог захтева.

Како се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић