.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 13883/2024
24.10.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ален Томљеновић, адвокат из ..., против туженог Пољопривредног газдинства ББ из ..., чији је пуномоћник Данијела Андријашевић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 241/23 од 18.01.2024. године, у седници одржаној 24.10.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 241/23 од 18.01.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 241/23 од 18.01.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Руми П 5/21 од 17.10.2022. године, ставом првим изреке, одржано је на снази у целини решење Основног суда у Руми Иив 171/20 од 05.08.2020. године, којим је усвојен предлог извршног повериоца ради одређивања извршења тужиље против туженог па је усвојен тужбени захтев тужиље којим је тражено да се обавеже тужени да тужиљи исплати 90.000,00 динара са законском затезном каматом од 30.04.2020. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати 99.578,80 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Гж 241/23 од 18.01.2024. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе туженог и потврђена пресуда Основног суда у Руми П 5/21 од 17.10.2022. године. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован, захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404 Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији туженог.
По оцени Врховног суда нису испуњени услови за примену института посебне ревизије из члана 404. ЗПП, јер не постоји потреба за уједначавањем судске праксе у погледу новчане накнаде која потиче из уговорног односа странака у конкретном случају из уговора о заступању чији је предмет пружање адвокатских услуга туженом, а побијана одлука донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање. Ревидент у ревизији указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није разлог за изјављивање посебне ревизије.
На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужиоца, у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. Закона парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.
Тужбу ради испуњења уговора тужиља је поднела 05.01.2021. године а вредност предмета спора је 90.000,00 динара.
Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
