Правноснажном пресудом, применом материјалног права из одредбе члана 110. Закона о наслеђивању одбијен је тужбени захтев за утврђење пуноважности усменог завештања пок. ВВ, бив. из ..., сачињеног 06.09.2020. године око 21,30 часова пред три истовремено присутна сведока, јер према утврђеном чињеничном стању прилике у којима се завешталац у тренутку давања изјаве пред сведоцима налазио нису представљале неотклониву сметњу за састављање писаног завештања, будући да је завешталац који је боловао од повишеног крвног притиска и имао проблема са видом и алкохолом, али није боловао од неких хроничних болести нити је био на сталној медикаментозној терапији, био писмен, покретан, потпуно самосталан у функционисању, свестан, орјентисан, са очуваним психомоторним функцијама потребним за писање, а да је погоршања здравственог стања и смрти оставиоца дошло наредног дана у раним јутарњим часовима.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда да се сама болест завештаоца не може сматрати изузетном приликом за састављање усменог завештања, већ само нагло погоршање здравственог стања у моменту изрицања последње воље, а због ког завешталац није у могућности сачињавања завештања у неком од осталих законом предвиђених облика, због чега нема услова за одлучивање у ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужиља није уз ревизију доставила правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињенично - правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Имајући у виду наведено, применом члана 404. ЗПП, одлучено je као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 06.02.2023. године, у којој је као вредност предмета спора наведен износ од 700.000,00 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијеног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужиље није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић