Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1402/2021
31.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Наскасић, адвокат из ..., против тужене „Црвенка“ фабрика шећера а.д. Црвенка, чији је пуномоћник Божо Марковић, адвокат из ..., ради неоснованог обогаћења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2744/20 од 08.12.2020. године, у седници одржаној 31.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2744/20 од 08.12.2020. године, као недозвољена.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П 630/2020 од 15.10.2020. године, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је раскинут усмени уговор о купопродаји, како је изреком наведено, па је обавезана тужена да тужиоцу исплати износ од 518.868,00 динара, са законском затезном каматом од 11.02.2011. године до исплате, или испоручи количину од 170.400 кг шећерне репе, како је изреком наведено. Обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 176.848,00 динара, са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2744/20 од 08.12.2020. године, жалба тужене је делимично усвојена и првостепена пресуда преиначена и одбијен тужбени захтев за исплату законске затезне камате обрачунате на износ од 518.868,00 динара, за период од 11.02.2011. године до 15.10.2012. године. У преосталом побијеном усвајајућем делу, жалба је одбијена и првостепена пресуда потврђена. Одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против дела става првог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену којим је преиначена првостепена пресуда у односу на законску затезну камату, тужилац је изјавио ревизију на основу члана 403. став 2. тачка 2. и члана 407. став 1. тачка 3. и 4. и става 2. ЗПП, како у ревизији наводи.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 78/18), Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Када је за изјављивање ревизије меродавана вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима се само вредност главног дуга, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, не узимају у обзир ако не чине главни дуг.