Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 1443/05
10.06.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Слијепчевића, председника већа, Надежде Радевић, Слободана Спасића, Љиљане Ивковић-Јовановић и Николе Станојевића, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ и ВВ, против тужених ГГ и "ДД", ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог "ДД", против пресуде Окружног суда у Лесковцу Гж. бр. 301/05 од 10.2.2005. године, у седници већа одржаној дана 10.6.2005. године, донео је

П Р Е С У Д У

Усваја се ревизија туженог "ДД" и ПРЕИНАЧУЈУ пресуда Окружног суда у Лесковцу Гж. бр. 301/05 од 10.2.2005. године у целости и пресуда Општинског суда у Лесковцу П. бр. 5460/02 од 07.9.2004. године у ставу првом, трећем и петом изреке тако што се тужбени захтев у односу на туженог "ДД" одбија као неоснован, као и захтев за накнаду трошкова поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Лесковцу П. бр. 5460/02 од 07.9.2004. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца АА и ББ, па су тужени ГГ и "ДД" обавезани да им на име накнаде материјалне штете солидарно плате износ од 117.588,00 динара са законском затезном каматом од 24.4.2003. године, па до исплате. Ставом другим изреке њихов тужбени захтев је у преосталом делу за накнаду материјалне штете одбијен, као неоснован. Ставом трећим изреке оба тужена су обавезана да сваком од тужилаца на име накнаде нематеријалне штете и то за душевне болове због смрти блиског лица – кћерке и сестре, сада покојне ЂЂ, плате по 360.000,00 динара. Ставом четвртим изреке тужбени захтев свих тужилаца за накнаду нематеријалне штете је у преосталом делу одбијен, као неоснован. Ставом петим изреке тужени су обавезани да тужиоцима солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 236.300,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Лесковцу Гж. бр. 301/05 од 10.2.2005. године, ставом првим изреке одбијена је, као неоснована, жалба туженог "ДД", и пресуда Општинског суда у Лесковцу П. бр. 5460/02 од 07.9.2004. године у односу на жалиоца потврђена у ставу првом изреке. Ставом другим изреке првостепена пресуда је у ставу трећем изреке у односу на жалиоца преиначена, па је тужено "ДД", обавезан да тужиоцима на име душевних болова због смрти кћери, односно сестре, плати по 240.000,00 динара сваком.

Против наведене другостепене пресуде тужени "ДД", је изјавио благовремену и дозвољену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у границама разлога предвиђених одредбама чл. 386. ЗПП и нашао да је ревизија основана.

Ревизијом побијана пресуда није захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 354. ст. 2. тач. 11. ЗПП, на чије постојање пази ревизијски суд по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, сада покојна ЂЂ, која је кћерка тужилаца АА и ББ, а сестра тужиоца ВВ, погинула је у саобраћајном удесу дана ___. године. Удес је скривио тужени ГГ, који је том приликом управљао возилом у којем је на месту сувозача седела покојна ЂЂ. Возило је у моменту удеса било осигурано од аутоодговорности код организације за осигурање "ЕЕ", односно "ЖЖ", у односу на коју је решењем Привредног суда у Бијелом Пољу Ст бр. 170/02 од 26.3.2003. године утврђено да је предлагач – дужник повукао предлог за покретање стечајног поступка, па је поступак стечаја обустављен. У централном регистру Привредног суда у Подгорици није уписано осигурање "ЖЖ".

Тужиоци су тражили накнаду материјалне и нематеријалне штете настале поводом смрти покојне ЂЂ. Нижестепени судови су, делимичним усвајањем тужбеног захтева, нашли да је ревидент ту штету дужан надокнадити на основу чл. 106. Закона о осигурању имовине и лица, а солидарно са штетником - туженим ГГ.

Основано се у ревизији наводи да је материјално право погрешно примењено.

Одредбама чл. 99. ст. 2. тач. 3. Закона о осигурању имовине и лица ("Службени лист СРЈ", бр. 30/96), који се има применити у овом случају, обзиром на време настанка штете, предвиђено је да се средства Гарантног фонда користе за накнаду штету проузроковане употребном моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства за који је закључен уговор о обавезном осигурању са организацијом за осигурање над којом је отворен стечајни поступак. Према чл. 106. истог закона, штета проузрокована употребом моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства, а уговор о обавезном осигурању је био закључен са организацијом за осигурање над којом је отворен поступак стечаја, која није накнађена из стечајне масе, односно део штете који није накнађен из стечајне масе, накнађује се из средстава Гарантног фонда.

У конкретном случају, из образложења решења Привредног суда у Бијелом Пољу Ст бр. 170/02 од 26.3.2003. године произилази да је поступак стечаја над дужником "ЖЖ" обустављен у фази претходног поступка и на основу чл. 71. ст. 2., у вези чл. 74. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији ("Службени лист СФРЈ", бр. 84/89 и "Службени лист СРЈ", бр. 37/93 и 28/96), којим је предвиђено да се стечајни поступак покреће предлогом овлашћеног лица, односно органа (предлагач), а ако предлагач повуче предлог за отварање стечајног поступка, суд ће обуставити поступак. Значи, поступак стечаја је обустављен пре доношења решења о отварању стечајног поступка из чл. 84. ст. 2. истог закона, из чега даље произилази да над "ЖЖ" није ни отворен поступак стечаја. Зато се нису стекли услови из чл. 106., у вези чл. 99. ст. 2. тач. 3. Закона оосигурању имовине и лица да се настала штета за тужиоце накнади из средстава Гарантног фонда. То указује да је ревидентов приговор недостатка пасивне легитимације био основан, и да је тужбени захтев према њему неоснован.

Имајући у виду предње, Врховни суд је на основу чл. 395. ст. 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Примењене су одредбе раније важећег Закона о парничном поступку ("Службени лист СФРЈ", бр. 4/77...), на основу чл. 491. ст. 4. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 125/04).

Председник већа – судија,

Драгиша Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

ЈК