.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14489/2024
03.10.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић, Јасмине Симовић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Бојан Јовановић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Милош Трајковић адвокат из ..., ради сметања државине, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Неготину Гж 87/24 од 18.03.2024. године, на седници одржаној дана 03.10.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Неготину Гж 87/24 од 18.03.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Неготину Гж 87/24 од 18.03.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Мајданпеку П 463/23 од 15.11.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је предлог тужиље и одређена привремена мера којом је туженом забрањен улазак у тужиљину кп.бр. ... на месту званом „...“, површине 0.79,49 ха КО ... . Ставом другим изреке, одлучено је да ће привремена мера из става првог изреке важити до правноснажног решења овог парничног поступка. Ставом трећим изреке, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је тужени сметао тужиљу у мирном поседу коришћења кп.бр. ..., земљиште уз зграду на месту званом „...“ површине 0.79,49 ха КО ..., и то југоисточног дела тако што је дана 18.08.2021. године ушао у предметну парцелу и покосио сено са овог дела парцеле, па му је наложено да се убудуће уздржи од истог или сличног сметања под претњом новчаног кажњавања. Ставом четвртим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 283.925,00 динара.
Решењем Вишег суда у Неготину Гж 87/24 од 18.03.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и првостепено решење потврђено у ставу трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, преиначено је првостепено решење у ставу првом и другом изреке, тако што је одбијен предлог тужиље за одређивање привремене мере забране уласка туженом у кп.бр. ... на месту званом „...“ површине 0.79,49 ха КО ..., која би важила до правноснажног окончања поступка. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 24.750,00 динара са законском затезном каматом од извршности решења до исплате.
Против правноснажног решења донетог у другом степену тужени је због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио посебну ревизију.
Правноснажним другостепеним решењем одлучено је о сметању државине, уз примену одговарајућих одредаба материјалног права које се примањују на тужбене захтеве у овој врсти спорова, па Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној. Ревизијом се не указује на другачије правноснажне одлуке судова у битно истоврсној чињенично правној ситуацији, већ на првостепене и другостепене одлуке судова доношене у споровима за сметање државине поводом исте парцеле између истих странака и њихових супружника, чиме се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, и сходно томе погрешну примену материјалног права, а то није доказ о постојању другачије судске праксе, нити је од значаја за примену члана 404. ЗПП. При том, треба имати у виду и да евентуално постојање другачије одлуке не би нужно указивало и на другачији правни став, јер правилна примена права у споровима о сметању државине (поседа), зависи од утврђеног чињеничног стања.
Сходно изнетом, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, јер из напред изнетог произлази да у овом предмету није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења права, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни ради уједначавања судске праксе, па је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 452. став 5. ЗПП, прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. Како се у конкретном случају ревизијом побија одлука донета у парници због сметања државине, што применом члана 452. став 5. ЗПП није дозвољено, то је и ревизија туженог недозвољена, јер је изјављена против одлуке, против које се по закону не може изјавити.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
