Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 1449/05
09.06.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Власте Јовановић, Јелене Боровац, мр Љубице Јеремић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у парници тужиоца АА, против туженог ББ, ради поништаја уговора о доживотном издржавању, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Окружног суда у Пироту Гж. број 750/04 од 24.12.2004. године, у седници већа одржаној дана 09.06.2005. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Пироту Гж. број 750/04 од 24.12.2004. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Окружног суда у Пироту Гж. број 750/04 од 24.12.2004. године одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Општинског суда у Пироту П. бр. 2329/04 од 25.10.2004. године којом је усвојен тужбени захтев тужиоца АА те је поништен уговор о доживотном издржавању закључен пред Општинских судом у Пироту и оверен у предмет III Р.340/01 од 10.08.2001. године између туженог ББ као даваоца издржавања и пок. ВВ као примаоца издржавања, стим да исти не производи правно дејство, и тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 77.900,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде Окружног суда у Пироту тужени је у законском року изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 386. раније важећег ЗПП, који се има применити према чл. 491. ст. 1 и 4. ЗПП ("Сл. гласник РС" бр. 125/2004 од 22.11.2004. године), Врховни суд је нашао, да ревизија туженог није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 354. ст. 2. тач. 11. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, није учињена ни битна повреда из чл. 354. ст. 2. тач. 14. ЗПП, на коју указују разлози ревизије, јер пресуде немају недостатака због којих се не би могле испитати пошто су нижестепени судови о свим одлучним чињеницама релевантним за правилну одлуку о тужбеном захтеву дали довољно јасне, потпуне и правилне разлоге, сагласно стању у списима и резултату изведених доказа, а другостепени суд је и оценио жалбене наводе који су од одлучног значаја.

Разлози ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је рођени брат сада пок. ВВ године. Покојна ВВ је за живота имала високу пензију, и материјално је лично била довољно ситуирана. Почетком јула 2001. године пок. ВВ била је примљена на одељењу ___и утврђено да болује од карцинома са метастазама, те без операције као неизлечена половином тог месеца и отпуштена из болнице. Пок. ВВ је у болницу одвео тужени, који ју и извео из болнице, којом приликом је из разговора са доктором у потпуности сазнао у каквом стању се пок. ВВ налази, то јест да се њена смрт очекује. Пок. ВВ се из болнице враћа својој кући, да би јој се почетком ____. године стање почело погоршавати, и у таквом стању дана __. године закључен је побијани уговор о доживотном издржавању између пок. ВВ, као примаоца издржавања и туженог као даваоца издржавања, по основу ког уговора се давалац издржавања обавезао да примаоца издржавања доживотно издржава, а да након смрти пок. примаоца издржавања тужени добије у својину стан са свим покретним стварима у стану, штедне књижице о девизној штедњи код банака на територији Југославије као и сав остали новац који се нађе у стану или на штедњи на име примаоца издржавања. У време закључења побијаног уговора пок. ВВ је имала 75 година живота, била у веома лошем здравственом стању, њена смрт се очекивала, и са оваквим здравственим стањем пок. ВВ тужени је био у потпуности упознат приликом закључења побијаног уговора. Намера и циљ пок. ВВ за закључењем побијаног уговора је био да материјално помогне туженог који ју је поштовао, а да искључи из законског наслеђивања свога брата – тужиоца. У присуству оваквог утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права садржаног у чл. 203. Закона о наслеђивању, закључили да је основан тужбени захтев тужиоца – законског наследника пок. ВВ примаоца издржавања по побијаном уговору, за поништај овог уговора о доживотном издржавању, јер због ВВ болести и старости у време закључивања тога уговора, тај уговор није представљао никакву неизвесност за даваоца издржавања-овде туженог.

Одредбама чл. 203. Закона о наслеђивању је прописано да на захтев законских наследника примаоца издржавања, суд може поништити уговор о доживотном издржавању ако због болести или старости примаоца издржавања уговор није представљао никакву неизвесност за даваоца издржавања. Овим одредбама прописан је посебан случај рушљивости уговора о доживотном издржавању, чија је сврха трострука: најпре, да се сачува једнострана алеаторност уговора (само на страни даваоца издржавања), потом да се заштите законски наследници примаочеви и на крају, да се спрече злоупотребе. Уговор је подобан рушљивости ако постоје два услова: 1) да је у тренутку закључења уговора прималац био стар или болестан и други услов, да због његове болести или старости уговор није представљао никакву неизвесност за даваоца.

Према утврђеним околностима конкретног случаја, у време закључивања побијаног уговора тужени као давалац издржавања је знао да се због старости и болести смрт примаоца издржавања сада пок. ВВ очекује, због чега побијани уговор за туженог даваоца издржавања није представљао никакву неизвесност, следом чега је правилно побијаном пресудом тај уговор и поништен по тужби тужиоца као законског наследника пок. ВВ, која тужба је поднета у законом прописаном року из чл. 203. ст. 2. Закона о наслеђивању.

Одлука о парничним трошковима је правилна по одредабама чл. 154. и 155. ЗПП.

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије је применом чл. 393. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија,

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

СШ