Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио благовремену, посебну ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, због погрешне примене материјалног права.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је недопустивост извршења које се спроводи на непокретности тужиоца – трособном стану површине 84 м2 на другом спрату бр. ... у Ул. ... у ..., уписану у ЛН бр. ... КО ... . Тужбени захтев тужиоца заснива се на чињеници да не постоји потраживање на основу кога је одређено предметно извршење. Побијаном одлуком тужбени захтев тужиоца је одбијен, у смислу одредбе члана 81. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, имајући у виду да он није, у својству извршног дужника, изјавио жалбу против решења о извршењу, нити је доказао да је предметни уговор о зајму од 23.09.2014. године, на основу ког је оверена заложна изјава, покренут и спроведен извршини поступак по предлогу извршног повериоца, правног претходника тужених, пок. ЂЂ, симулован или ништав правни посао или да је дуговање по истом уговору престало у смислу одредбе члана 557. Закона о облигационим односима. Посебном ревизијом тужилац указује на погрешну примену материјалног права, што је без утицаја на одлучивање, јер за примену института посебне ревизије није од значаја свака погрешна примена материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, већ само она која је од општег значаја за остваривање и заштиту људских права и обезбеђење стандарда правичног суђења, што овде није случај. Такође, погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање у погледу чињенице изјављивања жалбе против решења о извршењу, на шта ревидент такође у ревизији указује, није разлог за изјављивање посебне ревизије, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради недопустивости извршења тужилац је поднео 03.11.2022. године, а вредност предмета спора је 3.600.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор који се односи на неновчано потраживање, у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић