Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 15201/2023
15.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиоца „Гео кабине“ ДОО Краљево, кога заступа пуномоћник Урош Матић, адвокат из ... , против туженог АА из ... , чији је пуномоћник Милан Мишковић, адвокат из ... , ради сметања државине, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Краљеву Гж 733/22 од 10.02.2023. године, у седници одржаној 15.05.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Краљеву Гж 733/22 од 10.02.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Краљеву Гж 733/22 од 10.02.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Краљеву П 1464/19 од 13.05.2022. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено да је тужени сметао тужиоца у државини права службености пешачког и колског пролаза преко дела кп бр. ... КО ... од улаза у парцелу до објекта пословних услуга број зграде 1, који део парцеле је ближе одређен у изреци побијеног решења и то у мерама и границама и на начин ближе одређен тим ставом изреке. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 182.800,00 динара.

Решењем Вишег суда у Краљеву Гж 733/22 од 10.02.2023. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђено првостепено решење.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. тог закона, јер нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Имајући ово у виду, те да се у конкретном случају ради о парници ради сметања државине, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, као и да ревидент не прилаже различите судске одлуке у којима је другачије одлучено у истој или сличној чињенично - правној ситуацији, на основу чега овај суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.