Пресудом Вишег суда у Београду Гжрр1 195/23 од 07.03.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијени је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља благовремено је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.

Чланом 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавање судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је ставом 2. истог члана прописано да о дозвољености основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст 2806/2021 од 29.07.2021. године, усвојен је приговор предлагача, овде тужиље, и утврђено да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предмету Привредног суда у Београду Ст 118/20 (Ст 57/10) и наложено стечајном судији да у року од четири месеца од дана пријема овог решења предузме све потребне мере и радње у циљу окончања стечајног поступка, те да о предузетим радњама обавести председника Привредног суда у Београду. Стечајни поступак над „Инвестбанком“ АД Београд покренут је решењем Трговинског суда у Београду Ст 10/02 од 03.01.2002. године, а на дан отварања стечаја једини акционар наведене банке је била Агенција за осигурање депозита. У том стечајном поступку, укупно потраживање тужиље, које потиче из радног односа са каматом за период од 03.01.2002. године до 31.07.2012. године (дан главне деобе) обрачунате по пропорционалној методи, износи 30.489,53 динара. Привредни суд у Београду донео је решење Ст 57/2010 од 07.12.2016. године о делимичној деоби стечајне масе, те је тужиљи на основу овог решења утврђен износ од 2.509,19 динара, решењем од 28.12.2017. године износ од 712,88 динара и решењем од 30.09.2019. године износ од 532,86 динара који износи нису исплаћени јер стечајни поверилац који је уредно позван није доставио број рачуна и идентификационе податке ради исплате. Решењем Привредног суда у Београду Ст 57/10 од 23.07.2020. године закључен је поступак стечаја над „Инвестбанком“ АД Београд у стечају и настављен је поступак над стечајном масом код ове банке који је и даље у току.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев из разлога што кривицом тужиље због недостављања инструкција за плаћање није исплаћен износ од 3.754,93 динара, који је утврђен након три деобе, а није доказала да би у стечајном поступку била намирена за већи износ од 3.754,93 динара, па је одбијен тужбени захтев за утуженом потраживање од 27.094,60 динара.

Ревидент оспорава овакав закључак нижестепених судова и сматра да је тужена одговорна за имовинску штету коју потражује тужиља, која се односи на примања из радног односа, као и да за неисплату преосталог износа је дошло из разлога јер тужиља није доставила инструкције за наплату већ искључиво због неефиксаног рада суда.

Одредбом члана 31. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/2015), прописано је да странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење. Одговорност Републике Србије за имовинску штету изазвану повредом права на суђење у разумном року је објективна (став 3).

Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су, без њихове кривице, остала неизвршена и у поступку стечаја вођеним над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року, све на основу Закључака усвојеног на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.11.2018. године.

У конкретном случају, тужиљи је, решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст 2806/2021 од 29.07.2021. године, утврђена повреда права на суђење у разумном року у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Београду под бројем Ст 118/20 (СТ 57/10) према стечајном дужнику „Инвестбанка“ АД у стечају, Београд. На дан отварања стечаја (03.01.2002. године) једини акционар банке била је Агенција за осигурање депозита. Код таквог стања ствари, испуњен је услов за заснивање објективне одговорности тужене у складу са цитираним закључком Врховног касационог суда од 02.11.2018. године, будући да је потраживање тужиље из радног односа остало ненамирено и у поступку стечаја вођеним над стечајним дужником са већинским друштвеним и државним капиталом, због чега постоји основа одговорности тужене за штету коју тужиља потражује.

Међутим, преко износа од 26.734,60 динара па до утуженог износа, правилно су нижестепени судови одбили тужбени захтев. Наиме, за тужиљу су делимично резервисана новчана средства по делимичним деобама стечајне масе, која нису исплаћена јер тужиља није дала инструкције банци за њихову исплату. Ради се о решењима Привредног суда у Београду од 07.12.2016. године којим је одоборена делимична деоба стејачне масе и тужиљи утврђен износ од 2.509,19 динара, по решењу од 28.12.2017. године износ од 712.88, динара и по решењу од 30.09.2019. године износ од 532,86 динара. Тужиљи ова средства нису уплаћена јер тужиља није доставила инструкције за плаћање. Стога, како је реч о износима који су за тужиљу резервисани решењима о делимичној деоби, а тужиља није доставила инструкције за плаћање, тужена није одговорна што наведена средства нису уплаћена на рачун тужиље. Имајући у виду укупан износ потраживања, резревисана средства, то ненаплаћена потраживање тужиље за коју је тужена одговорна износе 26.734,60 динара.

Зато је применом одредбе члана 416. став 1. ЗПП, Врховни суд у ставу другом изреке, преиначио нижестепене одлуке у наведеном делу и одбио тужбени захтев за накнаду штете у износу од 3.754,93 динара.

Такође, решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст 2806/2021 од 29.07.2021. године, наложено је стечајном судији да у року од четири месеца од дана пријема решења предузме све потребне радње у циљу окончања стечајног поступка. Овај рок није истекао у моменту подношења тужбе 14.04.2022. године, а тужиља је преиначила тужбу поднеском од 16.11.2022. године, то по оцени Врховног суда, услови за почетак тока затезне камате у смислу одредбе члана 324. став 2. Закона о облигационим односима је остварен даном преиначења тужбе.

Из наведених разлога Врховни суд је применом одредбе члана 416. став 1. ЗПП преиначио нижестепене одлуке у делу затезне камате од момента подношења тужбе од 14.04.2022. године до 16.11.2022. године.

Тужиља је успела у поступку по ревизији у претежном делу, па јој на основу члана 165. став 2. у вези члана 163. став 2., 153. став 1. и 154. став 2. ЗПП, према опредељеном захтеву, припадају трошкови целог поступка и то: за састав тужбе и два поднеска износ од по 9.000,00 динара, за приступ и заступање на два одржана рочишта износ од по 10.500,00 динара, по 18.000,00 динара за састав жалбе и ревизије, који износи су увећани по основу ПДВ.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић