Рев 1612/2020 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1612/2020
13.05.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Јелице Бојанић Керкез, Весне Поповић и Гордане Комненић, чланова већа, у поступку заштите права на суђење у разумном року предлагача АА из села ..., чији је пуномоћник Александар Милеуснић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији предлагача која је изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 227/2019 од 22.11.2019. године, у седници већа која је одржана дана 13.05.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 227/2019 од 22.11.2019. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 227/2019 од 22.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Лесковцу Р4 И бр.123/2019 од 12.09.2019. године одбијен је као неоснован приговор ради убрзања поступка поднет дана 17.07.2019. године од стране предлагача АА, као извршног повериоца, у предмету И 7838/2010.

Решењем Вишег суда у Лесковцу Ржг 227/2019 од 22.11.2019. године, одбијена је као неоснована жалба предлагача и потврђено решење Основног суда у Лесковцу Р4 И 123/2019 од 12.09.2019. године.

Против овог решења предлагач је на основу одредбе члана 404. ЗПП, благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, према одредби члана 7. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року (“Службени гласник РС”, бр. 40/2015), у поступку одлучивања о приговору усмена расправа се не одржава, а на остала питања сходно се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.

Законом о ванпарничном поступку (“Службени гласник СРС”, бр. 25/82, 48/88, “Службени гласник РС”, бр. 46/95, 18/2005, 85/2012, 45/2013, 55/2014, 6/2015, 106/2015) чланом 27. ставом 2. прописано је да је поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

У овом случају не ради се о имовинскоправном спору, већ о поступку за утврђивање повреде права на суђење у разумном року, па како одредбама Закона о парничном поступку није прописана могућност изјављивања ревизије против правоснажног решења донетог у поступку по приговору ради убрзања поступка и утврђивања повреде права на суђење у разумном року, то ни ревизија није дозвољена.

Ценећи испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије (члан 404. ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној ревизији, с обзиром на то да у овој врсти поступка, према одредби члана 27. Закона о ванпарничном поступку ревизија није дозвољена.

На основу изнетог, применом одредбе члана 413. у вези члана 420. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић