.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 1617/2025
20.02.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., чији је пуномоћник Немања Лазаревић адвокат из ...., против тужених ББ и ВВ, обоје из ..., ради утврђења тековине, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3444/23 од 04.10.2024. године, у седници одржаној дана 20.02.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3444/23 од 04.10.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пожаревцу П 154/2023 од 01.08.2023. године, ставом првим изреке, обавезани су тужени да на име доприноса у увећању вредности стамбене зграде број 1 површине у основи 132м2, стамбене зграде број 2 површине у основи 180м2, помоћног грађевинског објекта број 3 површине у основи 370м2 и објекта за узгој свиња број 4 површине у основи 175м2 на парцели .. уписаној у лист непокретности .. КО ..., солидарно исплате износ од укупно 127.856,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, док је за веће тужбено тражење од утврђеног и досуђеног, као и за законску затезну камату, тужбени захтев одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, утврђено је да је тужиља по основу брачне тековине власник са 16% или 16/100 нелегализованог објекта (викендице) спољних габарита 4,93х6,94м, бруто површине 24,20м на парцели .. КО ... и земљишта за редовну употребу објекта у површини од 210м2 или 2,10 ари, док је за веће тужбено тражење од утврђеног па до тражених још 34% тужбени захтев одбијен као неоснован. Ставом трећим изреке, утврђено је да је тужиља по основу брачне тековине власник са 7% или 7/100 парцеле .. површине 1ха 39ари 77м2 уписане у лист непокретности .. КО ..., док је за веће тужбено тражење од утврђеног и досуђеног па до тражених још 43% тужбени захтев одбијен као неоснован. Ставом четвртим изреке, обавезани су тужени да на име продатих покретних ствари стечених у заједници солидарно исплате тужиљи износ од укупно 79.570,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате, док је за веће тужбено тражење од утврђеног и досуђеног од још 43% на свим покретним стварима, као и за законску затезну камату на тражене износе преко досуђеног, тужбени захтев одбијен. Ставом петим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3444/23 од 04.10.2024. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиље и тужених и потврђена пресуда Основног суда у Пожаревцу П 154/2023 од 01.08.2023. године. Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена жалба тужених изјављена против пресуде Основног суда у Пожаревцу П 154/2023 од 01.08.2023. године у делу којим је одбијен тужбени захтев. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
По оцени Врховног суда, тужиљина ревизија у овом спору није дозвољена.
Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП прописано је да је недозвољена ревизија изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. став 1. и 3), осим из члана 404. тог закона. Према члану 403. став 1. и 3. тог закона странке могу изјавити ревизију против правноснажне пресуде донете у другом степену, али ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужиља је у тужби поднетој 11.04.2016. године, којом је тражила утврђење свог сувласничког удела на непокретној и покретној имовини стеченој у породичној заједници са туженима, одредила вредност предмета спора у износу од 20.000,00 динара. Поднеском од 15.04.2016. године, по налогу суда којем је тужба поднета, вредност предмета спора повећана је на износ од 3.000.000,00 динара. Тако одређеној вредности предмета спора одговара противвредност у износу од 24.438,82 евра, по средњем курсу те валуте на дан подношења тужбе (1 евро = 122,7555 динара).
Тужиљином ревизијом се побија правноснажна другостепена пресуда у делу којим је одбијен њен тужбени захтев за исплату новчаног износа од 886.609,09 динара (вредност њеног доприноса у увећању вредности одређених непокретности) и износа од 488.307,50 динара (вредност њеног удела у стицању одређених покретних ствари које су отуђене), као и за сувласничке уделе од 34/100, односно 43/100 делова одређених непокретности.
С обзиром да је вредност предмета овог спора у побијаном делу нижа од вредности која је чланом 403. став 3. ЗПП прописана као меродавна за дозвољеност ревизије и да тужиља није ревизију изјавила са позивом на члан 404. тог закона, на основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
