Против правноснажне пресуде донете у другом степену у делу одлуке којом је преиначена првостепена пресуда и одбијен захтев тужиља мал. ББ и мал. ВВ којим су тражиле да се обавеже тужена да им плаћа новчану ренту, малолетне тужиље су благовремено изјавиле ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у побијаном делу на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 87/18), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, сада пок. ГГ, супругу и оцу тужиља, решењем судије за претходни поступак био је одређен притвор, на основу ког решења је лишен слободе 14.06.2015. године и спроведен у ЦЗ у Београду. С обзиром да се ГГ од 22.06.2015. године константо жалио на здравствене проблеме, прегледан је и лечен у затворској амбуланти 22.06.2015. године, 25.06.2015. године и 27.06.2015. године. Три дана након последњег прегледа, 29.06.2015. године, у јутарњим сатима, када се ГГ пожалио да му није добро, да се осећа лоше, да умире, да је лежао и да се гушио, будући да није било услова за његово хитно довођење у амбуланту, да је докторка дошла на лице месте, где га је затекла без свести, био цијанотичан, умокрен и наложила реанимацију у амбулантним условима. Након 5-10 минута реанимације упућен је на ВМА, где је превезен „марицом“ у пратњи медицинске сестре, која је током транспорта радила реанимацију. Вожња је трајала 10 минута, а реанимација је настављена на ВМА, након чега је констатован смртни исход. Извршена је судско медицинска обдукција и закључак је да је смрт природна и да је наступила услед акутног запаљења срчаног мишића, те следственог престанка срчаног рада. Из налаза и мишљења Судско-медицинског одбора Медицинског факултета у Новом Саду следи да није постојала неадекватна лекарска помоћ ГГ, када се има у виду ток његовог лечења, али да је транспорт од затвора до ВМА у полицијском возилу и у пратњи медицинске сестре био неадекватан, будући да је ГГ транспортован без сигурних знакова смрти, а да једна особа, ма колико била суверена, није у могућности да уради адекватну реанимацију, али да би коначан исход болести вероватно био исти и да је транспортован у пратњи лекара. Изјашњавајући се на примедбе закључак је овог Судско-медицинског одбора да су биле спроведене све адекватне мере реанимације, да би могућност преживљавања била већа. ГГ је у време притварања био запослен као ..., са месечном зарадом око 50.000,00 динара. Живео је у домаћинству са супругом, тужиљом АА, са којом је брак закључио 2008. године и двоје заједничке малолетне деце, тужиљама ББ, рођеном 2009. године и ВВ, рођеном 2011. године. Тужиља АА је запослена, а све три тужиље су оствариле право на породичну пензију.

Првостепени суд је полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, с обзиром да је утврдио да постоји одговорност тужене за смрт ГГ, оца тужиља мал. ББ и мал. ВВ, применом члана 188. и 194. став 1. Закона о облигационим односима, обавезао тужену да малолетним тужиљама на име новчане ренте плаћа по 10.000,00 динара месечно, почев од подношења тужбе па убудуће.

Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду у наведеном делу, тако што је одбио као неоснован овај захтев малолетних тужиља, са образложењем да је ГГ у моменту смрти био у радном односу и да је његова зарада износила око 50.000,00 динара, па имајући у виду уобичајне потребе деце узраста малолетних тужиља, које су ученице основне школе и да тужиље нису доказале да би се од зараде њихов отац издвајао већи износ од оног износа који остварују као корисници породичне пензије, укупно 23.000,00 динара, и који износ је приближан половини зараде коју је примао сада пок. ГГ, да тужиље немају право на новчану ренту, применом члана 188. и 194. став 1. Закона о облигационим односима.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену и то против одлуке којом је преиначена првостепена пресуда и одбијен захтев малолетних тужиља за исплату новчане ренте, малолетне тужиље су изјавиле ревизију.

По оцени Врховног касационог суда основано се ревизијом малолетних тужиља указује да је другостепени суд погрешно применио материјално право, а што је за последицу имало непотпуно утврђено чињенично стање.

Чланом 188. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да у случају смрти, телесне повреде или оштећења здравља, накнада се одређује по правилу, у облику новчане ренте, доживотно или за одређено време. Накнада материјалне штете у облику новчане ренте у случају смрти ближе је одређена чланом 194. став 1. Закона о облигационим односима, којим је прописано да лице које је погинули издржавао или редовно помагао, као и оно које је по закону имало право захтевати издржавање од погинулог, има право на накнаду штете коју трпи губитком издржавања, односно помагања. Ставом 2. истог члана прописано је да се ова штета накнађује плаћањем новчане ренте, чији се износ одмерава с обзиром на све околности случаја, а који не може бити већи од онога што би оштећеник добијао од погинулог да је остао у животу.

Другостепени суд је одлучујући о жалби тужене пошао од чињенице да су малолетне тужиље оствариле право на породичну пензију у укупном износу од 23.000,00 динара, да је њихов отац у моменту смрти био у радном односу и да је његова зарада износила око 50.000,00 динара, да су на тај начин исцрпеле право на могућност добијања новчане ренте у траженом износу, односно да нису доказале да би њихов отац издвајао за њихове потребе више од половине своје зараде, због чега је преиначио првостепену пресуду и одбио као неоснован овај захтев малолетних тужиља. Код утврђеног да постоји одговорност тужене за штету коју су малолетне тужиље претрпеле због смрти оца (правноснажно одлучено о захтеву тужиља за накнаду нематеријалне штете), то малолетне тужиље, као лица која су изгубила издржавање због смрти оца који их је издржавао, имају право на накнаду штете, у складу са чланом 194. Закона о облигационим односима, у виду разлике између остварене породичне пензије и новчаног износа који би њихов отац за живота био у могућности и био дужан да им даје. Накнада за изгубљено издржавање има одштетни, а не алиментациони карактер, због чега се досуђује према стварној висини претрпљене штете, чија се висина одмерава с обзиром на све околности случаја, а која висина не може бити већа од онога што би оштећеник добијао од погинулог да је остао у животу. У ситуацији да оштећеник не докаже да би на име издржавања имао право на већи износ од оног износа на који би имао право да се издржавање одређује у складу са одредбама Породичног закона, у тој ситуацији код утврђивања висине накнаде за изгубљено издржавање треба утврдити висину износа који оштећеник прима на име породичне пензије, па тек упоређујући тај износ и износ који би погинуло лице за живота било у могућности и било дужно да му даје, могао би се извести закључак да ли је и у којој висини оштећеник трпео штету због изгубљеног издржавања. С обзиром на то да из утврђеног чињеничног стања следи да је право на породичну пензију признато малолетним тужиљама и њиховој мајци, а супрузи пок. ГГ, тужиљи АА, будући да је првостепени суд из уверења РФ ПИО, Филијала ... од 12.04.2018. године утврдио да све три тужиље примају једну породичну пензију иза пок. ГГ од децембра 2017. године до фебруара 2018. године, месечно у распону од 21.881,00 динар до 23.336,34 динара, а које право им је признато у складу са законом, па како другостепени суд одлучујући о жалби тужене, због погрешне примене материјалног права није правилно утврдио износ који малолетне тужиље примају на име породичне пензије, односно у ком обиму је штета покривена оствареном породичном пензијом, а што је од утицаја на одлуку о овом захтеву тужиља, то је одлучено као у изреци.

У поновном поступку другостепени суд ће, ради правилне примене материјалног права, утврдити износ који малолетне тужиље примају на име породичне пензије, при томе имајући у виду да из уверења РФ ПИО Филијала ... од 12.04.2018. године произлази да све три тужиље примају једну породичну пензију иза пок. ГГ од децембра 2017. године до фебруара 2018. године, месечно у распону од 21.881,00 динар до 23.336,34 динара, па ће упоређујући новчани износ који би отац тужиља за живота био у могућности и био дужан да малолетним тужиљама даје са оствареном породичном пензијом ценити да ли и у којој висини малолетне тужиље, као издржавана лица трпе штету због изгубљеног издржавања, односно у ком обиму је штета покривена оствареном породичном пензијом, након чега ће одлучити о жалби тужене.

Са напред наведених разлога, одлучено је као у изреци, применом члана 416. став 2. ЗПП, а укинута је и одлука о трошковима поступка, с обзиром да иста зависи од одлуке о главној ствари.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић