Апелациони суд у Београду је пресудом Гж 1230/22 од 09.02.2023. године, ставом првим изреке, преиначио пресуду Првог основног суда у Београду П 30309/13 од 06.09.2021. године, исправљену решењем тог суда П 33009/21 од 06.09.2021. године, у делу става III изреке, тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете услед претрпљених душевних болова због умањења животне активности исплати износ од још 440.000,00 динара, преко износа досуђених ставом II изреке ожалбене пресуде, са законском затезном каматом почев од 10.05.2021. године до исплате и у том делу усвојена је жалба тужиоца, док је у преостаом делу става III изреке, као и у ставовима VI и IX изреке, пресуда Првог основног суда у Београду П 30309/13 од 06.09.2021. године, исправљена решењем истог суда П 33009/21 од 06.09.2021. године, потврђена. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 30309/13 од 06.09.2021. године, исправљена решењем истог суда П 33009/21 од 06.09.2021. године, тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде материјалне штете поред износа досуђеног ставом IV исплати износ од 15.000,00 динара на име трошкова ортопедског вештачења, као и износ од 15.000,00 динра на име трошкова неуропсихијатријског вештачења, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате, док је у преосталом делу става V изреке, пресуда Првог основног суда у Београду П 30309/13 од 06.09.2021. године, исправљена решењем истог суда П 33009/21 од 06.09.2021. године потврђена. Ставом трећим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 30309/13 од 06.09.2021. године, исправљена решењем истог суда П 33009/21 од 06.09.2021. године, у ставу VII изреке, тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 405.093,75 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Одлучујући о посебној ревизији тужиоца изјављеној против потврђујућег дела побијане пресуде, Врховни суд је становишта да није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани доредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

Правноснажном пресудом, у потврђујућем делу, делимично је одбијен тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете на име претрпљеног страха и физичких болова, те претрпљених душевних болова због наружености. О висини правичне накнаде ових видова штете, другостепени суд је одлучио применом одговарајућег материјалног права на утврђено чињенично стање. Како се висина правичне накнаде одређује према чињеницама и околностима у сваком конкретном случају, Врховни суд је становишта да нису испуњени услови прописани чланом 404. став 1. ЗПП, оценивши да нема потребе за разматрањем правног питања у интересу равноправности грађана, као ни новим тумачењем материјалног права. Побијана одлука у делу у коме је делимично одбијен тужбени захтев за накнаду материјалне штете на име састава одштетног захтева и приговора у вансудском поступку, такође је донета применом одговарајућег материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање.

Нису испуњени услови за изјављивање посебне ревизије ни против побијане одлуке у делу којим је потврђено решење о одбијању предлога тужиоца за ослобађање од плаћања судских такси. По оцени Врховног суда, оваква врста одлуке се доноси на основу утврђених чињеница о општем имовном стању странке, могућностима да сноси ове трошкове, с обзиром на вредност предмета спора, број лица које издржава, приходе и имовину странке и чланова њене породица, у сваком конкретном предмету, применом процесног закона, а неправилна примена одредаба парничног поступка није разлог за изјављивање посебне ревизије. Предмет тражене правне заштите је и одлука о трошковима парничног поступка, коју суд доноси на основу успеха парничних странака и предузетих радњи у поступку у сваком конкретном предмету, применом процесног закона, што представља чињенично питање у сваком спору, па нису испуњени услови за изјављивање посебне ревизије ни против ове одлуке

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари је поднета 01.08.2013. године, а вредност предмета спора побијаног дела у потврђујућем делу, је 845.750,00 динара.

Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3.).

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у коме вредност побијаног дела (потврђујући део) не прелази имовински цензус од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца у том делу није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у делу у коме је изјављена против одлука које се односе на ослобађање од плаћања судских такси и на трошкове поступка, применом члана 410. став 2. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија ни у том делу није дозвољена.

Према одредби члана 420. став 1. ЗПП, странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према ставу 2. тог члана, ревизија против решења из става 1. није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Одредбом члана 420. став 3-5. ЗПП, одређена су решења против којих је ревизија увек дозвољена.

Решење о ослобађању од плаћања судских такси не спада у решења којима се окончава поступак, нити у решења против којих је ревизија увек дозвољена., па ревизија изјављена против те одлуке је недозвољена.

Одредбом члана 28. Закона о парничном поступку, прописано је да ако за утврђење стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у закону, је меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1.), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).

Имајући у виду да тужена ревизијом побија одлуку о трошковима поступка која не представља решење против кога се ревизија може изјавити, у смислу одредбе члана 420. Закона о парничном поступку, то ревизија изјављена против ове врсте одлуке, која се односи на споредно тражење, није дозвољена.

У делу у коме је ревизија изјављена против побијане пресуде у преиначујућем делу, ревизија није дозвољена, јер је пресуда преиначена у корист ревидента, из чега следи да је ревидент успео у спору у том делу и да нема правни интерес за изјављивање ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 4. ЗПП.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413, 410. став 2. тачка 4. и 420. став 6. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић