
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1900/2019
08.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца „Финдоместик банка“ АД из Београда, чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат из ..., против туженог AA из ..., чији је пуномоћник Адем Рамичевић, адвокат из ..., ради дуга на основу уговора о готовинском кредиту, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1485/17 од 16.01.2018. године, на седници одржаној 08.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УКИДА СЕ решење Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1485/17 од 16.01.2018. године у ставу трећем изреке и предмет у том делу ВРАЋА другостепеном суду на поновни поступак.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину, пресудом П 1322/16 од 23.02.2017. године, делимично је усвојио тужбени захтев тужиоца, тако што је обавезао туженог да исплати тужиоцу на име дуга на основу уговора о готовинском кредиту број ... од 12.07.2013. године, износ од 557.370,00 динара, са законском затезном каматом од 29.05.2015. године до коначне исплате, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде, тако да се досуђени износ одржава на снази у обавезујућем делу решења о дозволи извршења (став први изреке). Обавезао је туженог да накнади тужиоцу трошкове поступка у укупном износу од 117.026,00 динара, са законском затезном каматом од пресуђења до коначне исплате, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде (став други изреке).
Основни суд у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину, допунском пресудом П 1322/16 од 19.09.2017. године, одбио је као неоснован тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се обавеже тужени да исплати тужиоцу на име дуга на основу уговора о готовинском кредиту број ... од 12.07.2013. године, износ преко досуђеног износа од 557.370,00 динара до укупно траженог износа од 873.067,93 динара, за износ од 315.697,00 динара.
Апелациони суд у Крагујевцу, решењем Гж 1485/17 од 16.01.2018. године, опозвао је решење Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1485/17 од 19.06.2017. године (став први изреке). Одбацио је као недозвољену жалбу тужиоца изјављену на пресуду Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину П 1322/16 од 23.02.2017. године (став други изреке). Одбацио је као необлаговремену жалбу тужиоца изјављену против допунске пресуде Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину П 1322/16 од 19.09.2017. године (став трећи изреке).
Против наведеног решења другостепеног суда у односу на одлуку садржану у ставу трећем изреке, којом је одбачена као неблаговремена жалба тужиоца, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд, решењем Рев 3301/2018 од 04.10.2018. године, вратио је списе предмета П 1322/16 преко Апелационог суда у Крагујевцу Основном суду у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину, ради утврђивања датума предаје жалби пошти, с обзиром на то да из пријемног штамбиља не произилази кад су предате пошти.
Врховни касациони суд је испитао побијано решење у побијаном делу, на основу члана 408. у вези члана 420. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС и 55/14) и утврдио да је ревизија тужиоца основана.
У проведеном поступку пред нижестепеним судовима, није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности на основу члана 408. ЗПП.
Према утврђеном чињеничном стању, пуномоћник тужиоца је побијану допунску пресуду примио 21.09.2017. године (према повратници као доказу о пријему писмена), док је жалба Апелационом суду у Крагујевцу изјављена преко Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица у Тутину, пошиљком која садржи бар код налепницу са ознаком АА 000 113 243 РС, која је у суд примљена 09.10.2017. године (према пријемном штамбиљу – забележби о пријему писмена Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица Тутин).
Другостепени суд је закључио да жалба тужиоца изјављена против допунске пресуде првостепеног суда није послата препорученом пошиљком, па да се као дан подношења жалбе има сматрати 09.10.2017. године кад је иста стигла у суд и да није благовремена, с обзиром на то да пошиљка којом је упућена жалба тужиоца према коверти која се налази у списима првостепеног суда садржи бар код ознаку „А“, што према члану 21. Правилника о општим условима за обављање поштанских услуга представља пошиљку са потврђеним уручењем, а не препоручену пошиљку, сходно члану 20. став 5. наведеног правилника.
Из обавештења Јавног предузећа „Поште Србије“ Београд, Радна јединица Нови Сад, служба за поштанску мрежу из Новог Сада број 2019-47353/3 од 20.03.2019. године, произилази да је пошиљка са потврђеним уручењем број АА 000 113 243 РС, пошиљаоца адвоката Немање Алексића, примљена у пошти 22101 Нови Сад, 05.10.2017. године.
Међутим, према оцени овог суда, овакав закључак другостепеног суда да пошиљка којом је упућена жалба тужиоца према коверти која се налази у списима, представља пошиљку са потврђеним уручењем, а не препоручену пошиљку се не може прихватити као правилан.
Одредбом члана 20. став 1. Правилника о општим условима за обављање поштанских услуга („Службени гласник РС“, број 24/10, са изменама и допунама) је прописано да, препоручена пошиљка је регистрована писмоносна пошиљка, без означене вредности, за коју се пошиљаоцу издаје потврда о пријему пошиљке, а примаоцу се уручује уз потврђење пријема. Одредбом става 2. овог члана, да, све пошиљке које спадају у писмоносне услуге, осим пошиљака адресоване директне поште, могу се предати као препоручена пошиљка. Одредбом става 4. овог члана, да, приликом предаје препоручене пошиљке, пошиљалац може захтевати следеће посебне услуге: авионом, са повратницом и са личним уручењем примаоцу. Одредбом става 5. овог члана, да, све препоручене пошиљке морају, у левом горњем углу адресне стране, имати бар код налепницу са ознаком „Р“ и бројем пошиљке.
Одредбом члана 21. став 1. наведеног Правилника је прописано да, пошиљка са потврђеним уручењем је регистрована писмоносна пошиљка (писмо), без означене вредности, за коју се пошиљаоцу издаје потврда о пријему, а примаоцу се уручује уз потврђење пријема. Одредбом става 2. овог члана, да, све пошиљке са потврђеним уручењем, у левом горњем углу адресне стране, морају имати налепницу „А“ са бројем пошиљке и називом поште, а у међународном саобраћају жуту бар код налепницу са ознаком „АА“ и бројем пошиљке.
Према томе, полазећи од цитираних одредби Правилника, као и става Врховног касационог суда заузетог на седници Грађанског одељења од 13.03.2018. године, да се препорученом пошиљком има сматрати свака пошиљка која је означена бар кодом, бројевима и ознаком Републике Србије, без обзира да ли носи ознаку „Р“ или „АА“, то жалба тужиоца предата пошти 05.10.2017. године, пошиљком која садржи бар код налепницу са ознаком „АА“ је поднета благовремено.
Стога се предмет враћа Апелационом суду у Крагујевцу на поновни поступак, ради одлучивања о благовременој жалби тужиоца, у смислу одредбе члана 104. став 1. ЗПП, изјављеној против наведене допунске пресуде првостепеног суда.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 415. став 1. а у вези одредбе члана 420. став 6. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић