Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 19014/2024
25.06.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић чланова већа, у парници тужиље АА, из ..., чији је пуномоћник Зоран Марковић, адвокат из ..., против туженог „Шпик Иверица“, д.о.о. из Ивањице, чији је пуномоћник Јелена Лакићевић Шили, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2315/23 од 06.03.2024. године, у седници одржаној 25.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2315/23 од 06.03.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2315/23 од 06.03.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ивањици П 180/22 од 12.05.2023. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 399.847,00 динара, са законском затезном каматом од 22.02.2023. године, до исплате. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 104.197,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2315/23 од 06.03.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу одредбе члана 404. ЗПП.

Правноснажном пресудом одлучено је о накнади материјалне штете. По оцени Врховног суда, имајући у виду природу спора, садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и дате разлоге о основаности тужбеног захтева, у овом случају нису испуњени услови за примену института посебне ревизије из члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон). Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни потреба новог тумачења права у погледу примене одредбе члана 154, 155, 156. став 3. и 376. Закона о облигационим односима (ЗОО), јер правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања. Поред тога, тужени није уз ревизију доставио пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити, а ревизијом туженог се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. На основу изнетог, применом члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату