Рев 1959/2019 3.6.6.1. војни резервисти; 3.19.1.25.2. одлучивање о ревизији

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1959/2019
06.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., Општина ..., чији је пуномоћник Бојана Стојановић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, коју заступа Војно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради утврђења дискриминације, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Нишу Гж 504/19 од 22.01.2019. године, у седници већа одржаној дана 06.06.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Нишу Гж 504/19 од 22.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом на основу признања Вишег суда у Врању П 1070/18 од 24.07.2018. године, ставом првим изреке, утврђено је да је Закључком Владе РС бр.401-161/2008 од 17.01.2008. године, којим су обезбеђена средства ради исплате новчане помоћи ратним војним резервистима са пребивалиштем на територији седам неразвијених општина (Курушумлија, Блаце, Бојник, Лебане, Житорађа, Дољевац и Прокупље), повређено начело једнаких права и обавеза, чиме је извршена дискриминација на основу пребивалишта ратних војних резервиста на територији свих осталих општина, које нису наведене у Закључку Владе РС од 17.01.2008. године, а тиме и овде тужиоца АА из села ..., Општина ... . Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 8.850,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде па до исплате, у року од 8 дана од дана пријема одлуке.

Апелациони суд у Нишу је решењем Гж 504/19 од 22.01.2019. године, одбацио као недозвољену жалбу тужиоца изјављену против пресуде на основу признања Вишег суда у Врању П 1070/18 од 24.07.2018. године.

Против наведеног решења, тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 6. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку у смислу одредбе члана 408. у вези члана 420. став 3. и 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13 – УС, 74/13 – УС, 55/14 и 87/18 - у даљем тексту: ЗПП) и утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Указивање тужиоца у ревизији да је првостепени суд приликом доношења пресуде на основу признања учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 6. ЗПП, јер признање тужбеног захтева тужиоца није учињено од стране Државног правобранилаштва као законског заступника тужене Републике Србије - Владе РС, већ од стране Војног правобранилаштва, није било предмет оцене од стране овог суда у поступку испитивања правилности и законитости решења другостепеног суда о одбачају жалбе тужиоца изјављене против пресуде првостепеног суда на основу признања. Ваља напоменути да се наводима ревизије у суштини указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 9. ЗПП, која повреда не може бити разлог за изјављивање ревизије у смислу одредбе члана 407. став 1. ЗПП.

Према одредби члана 420. став 3. ЗПП, ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује, односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде, у делу којим је одлучено о главној ствари.

Према стању у списима, тужилац је дана 06.09.2018. године изјавио жалбу против пресуде на основу признања Вишег суда у Врању П 1070/18 од 24.07.2018. године, којом је тужилац у потпуности постигао успех у спору.

Како је у конкретном случају тужилац постигао успех у спору, то је правилан закључак другостепеног суда да је жалба тужиоца недозвољена у смислу одредбе члана 378. став 3. ЗПП јер тужилац нема правни интерес за изјављивање жалбе.

Стога је Врховни касациони суд на основу одредбе члана 420. у вези члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци решења.

Председник већа – судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић